Zdravko Šotra – poslednji iz plejade onih koji su nas učili da volimo život kroz film
Vest da je preminuo Zdravko Šotra teško je prihvatiti. Otišao je jedan od onih velikana koji su stvarali filmsku umetnost, a ne samo filmove.
Zdravko Šotra je znao ono što danas retko ko zna – da se priča o ljudima, o njihovim slabostima i vrlinama, o ljubavi, o smehu, o onom nečemu što nas sve čini ljudima. Njegovi filmovi i serije su naš kolektivni album sećanja: Lajanje na zvezde, Ivkova slava, Zona Zamfirova, Boj na Kosovu, Šešir profesora Koste Vujića…
Svaka od tih priča bila je deo nas, deo našeg jezika, našeg humora, našeg bola i našeg ponosa.
Imao sam tu čast i privilegiju da Zdravko Šotra učestvuje u dva moja filma – Glumčina o Zoranu Radmiloviću i Narodni glumac o Živojnu Žiki Milenkoviću. Njegove reči, miran ton, način na koji je govorio o glumcima, o vremenu, o umetnosti – to su lekcije koje se ne zaboravljaju. Nije mnogo govorio, ali je svaka njegova rečenica imala težinu iskustva, dostojanstva i mudrosti.
Zdravko Šotra je bio pripovedač jednog vremena koje je imalo dušu. U njegovim delima nije bilo cinizma, nije bilo praznine – bilo je srca. A danas, kad pogledamo oko sebe, shvatamo da se takvi reditelji više ne rađaju. Njegova generacija je zatvorila jedno poglavlje srpske kulture, ono u kojem se film pravio iz ljubavi, a ne iz interesa.
Njegov odlazak nije samo gubitak za kinematografiju, već i za sve nas koji smo voleli da živimo u svetu koji je on stvarao kamerom i rečju.
Hvala mu što nas je naučio da „Lajemo na zvezde“ i da verujemo u njih, čak i kad ih ne vidimo.
Takvi ljudi ne odlaze – oni samo promene kadar.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
