Zašto učitelji i nastavnici moraju biti poštovani i zašto je važno obrazovanje

Škola je temelj svakog društva i mesto gde se čuva kultura, rodoljublje i identitet jednog naroda. Zato obrazovanje nije samo lična stvar pojedinca, već opšti nacionalni interes.

Poštovanje učitelja i nastavnika je važno iz više razloga, oni čuvaju dostojanstvo znanja, gradi kulturu poštovanja, dete koje poštuje učitelja i nastavnika lakše će poštovati i druge ljude u životu a i svoje roditelje. Nastavnik stvara i zdravu atmosferu za učenje, poštovanje rađa saradnju i poverenje.

Nastavnik je uzor, svojim radom i ponašanjem nastavnici inspirišu buduće generacije. Zato nastavnici moraju da budu primer svojim učenicima i ono što traže od učenika da i oni poštuju, da ne vređaju, omalovažavaju, prete, provociraju učenike… jedino tako se dolazi do zdravog okruženja u učionici uz obostrana pravila i granice… naravno i mora da se napravi razlika između učenika i nastavnika, nastavnik mora da stvori sam autoritet, ugled i poštovanje… ako to ne zna, promašio je profesiju ili mora da radi na sebi i na odnosu nastavnik- učenik.

Deca odnosno učenici prvo moraju da nauče šta su njihove obaveze a ne prava, kodeks oblačenja i pravila u školi, i to mora da poštuju, u suprotnom moraju biti adekvatno i po pravilniku kažnjeni, jedino tako se dolazi do rešenja. Kao što je vozače disciplinovalo Oko sokolovo i kamere na raskrsnicama i putevima. Pa sada ima za 80 posto manje bahatosti pri parkiranju i u vožnji na putevima i raskrsnicama sa semaforima… u suprotnom bićete sigurno dobro kažnjeni… i tako smo se disciplinovali (u tom delu), znamo da ćemo biti uredno kaženjeni.

Vremena se menjaju, tehnologija napreduje, a nastavnici i učitelji su oni koji moraju da prate te promene, i to nije lako. Svima je jasno da obrazovanje ulazi u novu eru, kako stvari stoje, umesto zastarelog predavanja, nove generacije učiće ali već i uče kroz AR, VR i AL interakciju… to za njih zanimljivo i definitivno otvara vrata mašti, radoznalosti ali i saznanjima (koja ne moraju uvek da budu tačna).

Zato su knjige najveće blago, od onih starostavnih do današnjih i to će uvek biti neizbežno za korišćenje, podatke, tačnost i kao izvori nekih dešavanja iz određenog perioda.

Nažalost, to je tako, ali mi smo ti koji možemo to i da dozirami i da se ne prepustimo tim tehnologojama u potpunosti, koje definitivno ulogu nastavnika svode u podređenu ulogu. Zato moramo što duže odoleti tom pritisku, ali i biti u koraku sa tim. To je i budućnost za kojom ne smemo kaskati… znam da je sve to dosta diskutabilno.

Zato je stalno usavršavanje od suštinskog značaja, jer samo nastavnik koji i sam uči može da prenese znanje na pravi način i nađe pravu meru šta je suština te nadgradnje kod učenika a da im ne bude dosadno, već zanimljivo (i to je dosta teško, nekada i nemoguće).

Nažalost, često se nedovoljno ulaže u podršku i usavršavanje nastavnika, iako su oni ti koji nose najveću odgovornost za obrazovanje budućih generacija. Ulaganjem u obrazovanje, tehniku i infrastrukturu ulaže se u budućnost naše dece… a kod nas je to na vrlo skromnom nivou.

Zato država i društvo koje ceni svoje učitelje ulaže u sopstvenu budućnost.

Da zaključimo, obrazovanje je jedan od najjačih temelja svakog pojedinca i svakog naroda. Zahvaljujući obrazovanju, čovek stiče znanje, vrline ali i sposobnosti da razmišlja, rasuđuje, stvara i rešava probleme. Ono otvara vrata boljem životu, razvija kulturu, čuva tradiciju i omogućava napretku društva. Ali i razvija rodoljublje i ljubav prema otadžbini, što je možda i najbitnije.

Kako kaže jedna stara mudrost: „Onaj ko otvori vrata škole, zatvara vrata tamnice.“

U našem obrazovanju problem su i udžbenici koje izdaju stranci (hrvati, slovenci, nemci)… to mora da se menja. Ali su za to krivi i nastanici koji te udžbenike biraju.

Obrazovanje nije roba koja se može uvoziti bez razmišljanja, ono mora biti duboko ukorenjeno u tradiciju, istoriju i kulturu naroda kome pripada, da odiše rodoljubljem. Zato je neophodno da izdavači budu samo iz Srbije (a ima ih) sa sadržajem koji je proveren, naučno utemeljen i prilagođen našoj deci… pogotovu jedinstven udžbenik iz istorije, srpskog jezika, geografije, i to da ih radi grupa autora koja bi prošla ozbiljnu recenziju i javnu raspravu pa izglasavanje na skupštini.

Samo tako ćemo imati generacije koje će znati ko su, odakle potiču i kuda treba da idu.

DEČIJA PRAVA… DA LI BI DANAS PROFESOR KOSTA VUJIĆ IZGUBIO LICENCU I DOBIO OTKAZ?

Kako je danas a kako je bilo nekada…

Deca su naše najveće blago, zato ih trebamo stalno nadgledati. Svesni roditelji nikada ne smeju svoju decu prepustiti samima sebi, ni drugima. Diskretna roditeljska kontrola, uz mnogo ljubavi, topline, nežnosti, pažnje, brige i što je moguće više iskreno prijateljskog razgovora, neophodno je u svakoj pori detinjeg razvoja i odrastanja.

Bolje je malo kontrole, nego mnogo brige!

Obično se naši roditeljski zahtevi prema deci i prema sebi samima razlikuju, a često treba početi od sebe.

Sećate li se kako je nekada izgledala nastava, kakav je bio odnos učenika i roditelja prema profesorima? Da li su vam vaši roditelji, dede i babe pričali kako je u njihovo vreme školski sistem izgledalo? Ako ne znate, raspitajte se, podsetite se, pitajte starije, oni će vam najbolje reći.

Da skratimo, profesori su bili poštovani, cenjeni i voljeni, a roditelji dece nisu ratovali i za svaku sitnicu grdili profesore i pisali tužbe protiv njih za svaku sitnicu, nego su bili na istom vrlo ozbiljnom zadatku, zajedno su radili i trudili se da njihova deca budu pošteni, dobri, čestiti i obrazovani ljudi. U to vreme skoro nikada niste mogli čuti da roditelj nešto loše priča ispred svog deteta o njegovom učitelju, nastavniku i profesoru, na taj način naši stari nisu vaspitavali svoju decu.

Danas se profesoru meri svaka izgovorena reč, ili, taman posla neka blaga uvreda. Profesori se pred decom omalovažavaju, dovoljno je da učenik prenese roditelju ono što njemu odgovara, i da nastane rasprava, konzilijum, pretnje.

Zamislite nekadašnjeg profesora Kostu Vujića, i njegov stil ponašanja sa učenicima… a tim stilom je iznedrio velika srpska naučna imena… upravo ta njegova poslednja generacija ostala je upamćena po plejadi učenika koji su kasnije postali slavni… Jovan Cvijić, Jaša Prodanović, Ljubomir Stojanović, Mihailo Petrović Alas, Pavle Popović, Milorad Mitrović, Pera Todorović… koji su ga uvek pominjali i sećali se njega, a baš on sa takvim, danas ,,lošim“ ponašanjem, bio je poštovan i cenjen i kod učenika i roditelja. Danas verovatno bi bio suspendovan i ostao bez licence. Zato mi danas nemamo Kostu i slične njemu.

Svestan sam da nisu bili svi profesori isti kao Kosta Vujić, i da i danas ima odličnih, dobrih i loših profesora kao što ima i različitih roditelja ili loših lekara… ali, to je već druga tema.

Gde krivca tražiti, dok nam decu ,,vaspitavaju“ njihova prava a na obaveze zaboravljaju (koja oni vrlo dobro znaju i njima manipulišu), i ja imam dete, i baš ta njihova prava mene kao roditelja brinu. Dosta puta sam od roditelja i poznanika čuo da mu dete kaže ,,ja imam svoja prava, prijaviću te“. To svakako nije prijatno, a koji roditelj ne voli svoje dete ili o njemu ne brine, ili nastavnik u školi… ima sigurno, ali su takvi ljudi retki. Deca su naše blago koje moramo negovati i usmeravati ih na ispravne stvari i dela.

Danas je vrlo teško obrazovati i vaspitati dete, pored bahanalija sa televizije (zadruga, veliki brat, farma, parovi… i razni drugi imaginarijumi). Velika opasnost preti i preko FB, instagrama, tik-toka, viber grupa i raznih društvenih mreža, koji su bez cenzure… a deca su nam i po 8č uz vtelefonu, na raznim društvenim mrežama i igricana.

Činjenica je da mi roditelji vrlo malo kontrolišemo svoju decu na društvenim mrežama. Da je u vreme Koste Vujića postojao android, verujem da bi mobilne kontrolisao svakodnevno i čitao poruke glasno kada bi to uvideo kao potrebu… zamislite danas da to ,,neki“ prof. Kosta uradi, dobio bi suspenziju ili bi bio kažnjen šest meseci po 30 posto od plate, pošto je ugrozio dečija prava i intimu učenika. Takav profesor danas bi bio na stubu srama.

Neka nam Bog pomogne, i urazumi. I roditelj i profesor imaju isti zadatak… da decu usmere na ispravan i trezven put, još bolje na onaj Svetosavski put, na koji je velika većina zaboravila.

Mi smo svi tu zbog njih, to su naša deca, njima sutra sve trebamo da prepustimo, ali ne i dok ih obrazujemo i vaspitavamo. Za taj trezveni put potrebna je disciplina i red. Ali tu disciplinu ,,urušavaju“ njihova prava sa kojima oni vešto manipulišu, kao i pojedini roditelji (naravno, nisu svi roditelji isti). Deca su ipak ogledalo porodice i roditelja. Vaspitanje ipak mora da bude ukorenjeno u porodici, loša ja polazna tačka ako roditelj i to traži od škole, koja naravno ima pored obrazovne i vaspitnu ulogu, usmerava i nadograđuje, ali nije koren vaspitanja u školi, već u porodici. Veliku odgovornost za vaspitanje nose roditelji, pa tek škola i celokupan sistem.

Nećemo se predati, vaspitavaćemo i činićemo sve što je u našoj moći, da sutra naša deca budu dobri, čestiti, pošteni, vaspitani, rodoljubivi i obrazovani ljudi.

Ovo je vreme kada svi moramo da se menjamo, radimo na sebi i razumemo vreme u kome živimo, vreme ubrzanog tehnološkog razvoja i brzih komunikacija. Zato je danas vreme prof. Koste Vujića i njegovih učenika teško uporediti sa vremenom u kome živimo danas. Ali svakako da se u tom vremenu više cenio profesor, verovatno zato što ih je bilo u dosta manjem broju (školovanih ljudi).

A u sistemu, biće uvek rupa… bilo ih je i biće. A te kratere prave od kad postoji sistem ljudi koji su zalutali i postavljeni na bitnim mestima, bez zasluga (sem stranačkih) i svojih dela iz struke… i tu leče svoje lične frustracije. Uzmite vaše okruženje i ljude na bitnim polažajima… i sagledajte prethodna njihova lična dela i dostignuća u struci, sve će vam biti jasno, e to moramo da menjamo.

U obrazovnom sistemu dnevna politika, strančarenje i plenumašenje ne sme da ima nikakvu ulogu… u tom slučaju sve postaje lakrdija… koja ide samo na štetu naše dece.

SVIM UČENICIMA I NjIHOVIM RODITELjIMA ŽELIM SREĆAN POČETAK NOVE ŠKOLSKE GODINE!

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.