Kolumna

Zašto se ne poštuje narodna igra KOLO?

Ponekad se zapitam, dokle više? Kako to da se ne poštuje narodna igra koja je samo naša, srpska. Poznato je da se na svadbama ,rođendanima uvek zaigra naše tradicionalno kolo kao dobar znak veselja i radosti. Niko ne donese loptu da zaigra neki sport.

Zašto okrećemo glavu od naših tradicionalnih vrednosti koje duboko čuvamo u sebi. Hajde da otvorimo ta mala zaključana vrata i pokažemo da smo pravi tradicionalisti. Folklor je nešto sto prenosimo sa kolena na koleno, nešto čega se ne stidimo, nešto na šta smo jako ponosni jer imamo samo mi.

U folklornim ansamblima širom Srbije kolege se trude da na najbolji mogući način predstave deci tradiciju, očuvaju svoje obicaje…

Isto je tako i ovde u Nišu, ali se vrlo malo govori o tome. Ja sam već 23 godine u svetu folklora, mnogo sam putovao, imam prijatelje u svakom gradu, prosto živim u svetu folklora.

Posle dugog niz godina rešio sam da deci sa kojom radim vec duži period, priuštim najbolje. Sakupio snage i otvorio Udruženje građana koje se bavi očuvanjem tradicije i folklora.

Dokazano je da deca koja se bave folklorom nemaju loše navike jer ulažu svu svoju energiju u igru.

Ali, moram priznati jako je teško održati sve članove na okupu ako nemate adekvatne uslove za rad. Iz tog razloga sam morao da uzmem pod zakup veći prostor kako bi deca imala gde da vežbaju za nastupe i putovanja ,i jednostavno provode svoje vreme.

TEŠKO je, jer prosto nemam nikakvu pomoć, osuđeni smo da od članarine plaćamo  troškove koji su ogromni za jedno udruženje. Mnogo puta sam se obraćao Gradskim opštinama za minimalnu pomoc od 20 hiljada dinara, ali svaki put se nađe neki izgovor (nema para, morate da pišete projekte)… JEDNOSTAVNO, PARA ZA FOLKLOR NEMA.

Vrlo često pregledam svoje izveštaje. Kao ansambl koji postoji tek dve godine, organizovali smo  velike manifestacije u Nišu o svom trošku: „Prvi susreti veterana iz cele Srbije“, dva seminara folklora za koreografe iz Srbije, Crne Gore, Bugarske… organizovali modnu reviju narodne nošnje, mnogo humanitarnih akcija

Uvek se pitam „kako“ i „odakle“? Ne znam ni sam.

JEDNO JE SIGURNO. KADA NAM DOLAZE ZVANIČNICI, AMBASADORI I VELIKA IMENA DOČEKAJU IH DECA U NARODNOJ NOŠNJI KOJA DRŽE POGAČU I SA OSMEHOM POZDRAVLJAJU GOSTE.

Tada dobijamo pohvale, a sve ostalo nema veze. Zašto niko ne obraća pažnju na folklor, zašto je to tako?

JA ŽELIM, JA HOĆU I MORAM DA UČIM DECU PRAVIM VREDNOSTIMA U FOLKLORU, U POKUŠAJU DA IH NAUČIM I DA POSTANU BOLJI LJUDI. 
S poštovanjem,
Marjan Zdravković

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.

Povezane vesti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Pročitaj i :
Close
Back to top button