Kolumna

Zašto mi samo u svojoj zemlji ne znamo za red

Skoro sam na fejsbuku pročitala ispovest: naš čovek, negde van zemlje, čekao je gradski autobus i počeo da ulazi čim je ovaj stao. Čovek do njega mu je vrlo mirno, tiho i sasvim pristojno rekao da on ima prednost jer je došao pre njega. I naš se čovek, zamislite šta: izvinio, povukao i, kako sam piše, postideo.

Zamislite istu situaciju kod nas: čovek, dakle, koji je prvi stigao, sasvim ljubazno, tiho, pristojno i s punim pravom, onome ko je stigao posle njega… pa sad, da ne dužim… pretpostavljate šta hoću da kažem… da li bi uopšte, kao neko ko je prvi stigao, uspeo da završi tu istu rečenicu, kao onaj stranac, pre nego što ga onaj koji se gura ne nagrdi, ispsuje a možda i nasrne na njega.
A naš čovek, i jedan i drugi!

PS: znam, ovo neće pročitati oni iz… prozvane ciljne grupe, a i desi li se da pročitaju, sigurno se neće prepoznati. Ali zato, možda pročita neko iz one grupe ćutologa, koji po običaju „gledaju svoja posla“, baš onda kada bi trebalo pružiti podršku onome ko je u pravu. Usput, lepo bi bilo da se zamislimo: kada smo poslednji put i da li smo uopšte ikada pružili podršku nekome kada ga napadne neko samo stoga što ga je zamolio da poštuje red.

 

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.

Povezane vesti

Jedan komentar

  1. Закључак= неовејани простаци и селци који не брину за сопствено.
    Овде ће увек требати гвоздена рука да управља овцама.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back to top button