Stari Niš

Zaostavština Niških konzula

Todor P. Stanković je o svojim konzulskim vremenima napisao izvanrednu dokumentovanu knjigu, objavljenu 1910. godine u Beogradu „Putne beleške po Staroj Srbiji – 1871-1910“, zatim polemičku raspravu o bugarskoj Egzarhiji „Beleške o Staroj Srbiji – Makedoniji“, objavljenu u Nišu 1915. godine.

Istoričar Borislava Lilić, priredila je i stručno obradila „Uspomene na Todora Stankovića, koje predstaavljaju dragoceno istorijsko štivo, a objavljene su 1996. godine.

Todor Stanković
Wikipedia

Od konzula Nastasa Nastasijevića ostao je autobiografski spis pisan neposredno pre njegove smrti, značajan za tumačenje događaja u Nišu uoči oslobođenja od Turaka 1878. godine. Danas se čuva u Narodnom Muzeju u Nišu.

Šta su Srpski konzuli pisali i javljali iz Stare Srbije

Nišlije Todor P. Stanković i Nastas Đ. Nastasijević, kao srpski konzul iz Prištine među 17 konzula koliko ih je ukupno bilo u periodu od 1890. do 1913. godine, priželjno su izveštavali o svemu značajnijem za srpski narod na ovom prostoru.

Nastas Nastasijević
Istorija Niša

Službeno su bili upućeni na Ministarstvo inostranih dela i resorne ministre među kojima su, pored ostalih, tih godina bili i Aleksa S. Jovanović, general Sava Grujić, Nikola Pašić, Vladan Đorđević, kasnije i predsednik Vlade Kraljevine Srbije. U najvećoj meri, u pismima Stankovića i Nastasijevića bile su sumorne, neljudske i tragične situacije – slika skoro sasvim ista, nekad u Kraljevini Srbiji, SFRJ, SCG ….

– Obilazak znatnog broja srpskih osnovnih škola u Prištinskom mutesarifluku, a često i otvaranje novih, bio je jedan od najznačajnijih poslova, među kojima je bila i borba da stručne ispite srpski učitelji ne polazu pred komisijom u Skoplju u kojoj su članovi bili i Bugari, u čemu je Todor Stanković i uspeo.– Putovanja konzula po Kosovo obilovala su i mnogim potresnim saznanjima i situacijama. tako, na primer, 1891. godine u Banjskoj kod Mitrovice među 60 kuća nije bilo više ni jedne srpske. U selu su živeli samo Turci i svi su govorili srpski koji im je bio maternji jezik…

commons.wikimedia.org

– Iz razgovora sa jednim srpskim seljakom iz Novog Sela kraj Prištine, prilikom obilaska ovih krajeva s jeseni 1891. godine, konzul Todor Stanković zabeležio je sledeći dijalog:

Na pitanje konzula gde je Samodreža crkva, seljak je odgovorio: „E, moj gospodine, nema crkve Samodreže, ona je negda postojala, a sada je od nje napravljena vodenica …“

„Kako živite ovde među Arnautima?“ – glasilo je jedno od narednih pitanja. Usledio je odgovor: „Samo što smo živi, ali ovakvog života bolje da nije…“

– Pisma konzula saopštavaju i da komandant turske vojne posade u Mitrovici Sali – paša neprekidno zida karaule prema srpskoj granici, ali na svoj način; velike novce koje turska država ulaže u ove radove Sali-paša stavlja u svoj džep, a karaule gradi prisilnim radom i kulukom Srba koje njegovi ljudi privode kamdžijom (bičem)…

Nastaviće se ….

Izvori:
Enciklopedija Niša I
„Uspomene na Todora Stankovića“
„Putne beleške po Staroj Srbiji – 1871-1910“
Niški Vesnik
Wikipedia

Priredio:
Novaković Č. Milan
(za Zvezdicu)

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.

Povezane vesti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back to top button