Koledari, živopisno i zanimljivo obučene grupe mladića ili dece nekada su pružali posebnu živost i šarm predbožićnim danima i atmosferi. Car Irod i njegovi „dvorjani” pevali su prigodne božićne pesme, a domaćice i ostali ukućani su sa radošću slušali i darivali ih novcem i slatkišima.
Po tradiciji, period koji obuhvata kraj prethodne i početak nastupajuće godine ispunjen je brojnim prazničnim danima i zanimljivim običajima. Poznat je kao Božićne poklade. Za dan 28. novembar vezan je početak Velikog božićnog posta koji traje do 7. januara, dana kada se rodio božji sin Isus Hristos. Hrana se sprema na vodi po uzoru na Hrista koji je 40 dana uzimao samo vodu i hleb. Preporučuje se uzdržavanje od svih misli i činjenje dobrih dela.
Na dan Svetog Ignjatija, 2. januara, u jutarnjim satima u kuću se unose grančice Hristovog drveta, radi boljeg zdravlja i napretka. U ranu zoru Badnjeg dana pre izlaska sunca domaćica kuće mesi „koledare” testo u obliku đevreka i kolač za večeru ukrašen raznim šarama. Testo je presno, samo kvasac, so i voda. Veći kolač za večeru ukrašen je raznim figurama i predmetima iz života, a u manju pogaču od istog testa stavlja se srebrni novčić. Pogaču lomi domaćin i svim ukućanima daje po komadić. Na stolu se nalaze pasulj, riba, pita od kupusa, razne salate i obavezno orasi, suve šljive, smokve, med, jabuke, pomorandže, žut šećer, nišador, pečenka i kompot od šljiva. Uz upaljeno kandilo ispred ikone i slavske sveće, domaćin seče kolač i baca orahe u sve uglove sobe.
Na Badnji dan deca rano ustaju i lupaju na vrata kuće uz reči:
„Kolende, melende. careva godina.
Ukačim se na stolicu.
Da dovatim kobasicu.
Kobasica pade.
Nana mi je dade!”
Nana izljubi decu redom i svakom daje po koledar i srebrnu paru.
Pre večere domaćin unosi u kuću badnjak, domaćica ga posipa žitom i služi grejanom rakijom. Unosi se i slama i stavlja pod sto gde ostaje za sve vreme božićnog praznika.
Na prvi dan Božića u kuću dolazi položajnik i grančicom badnjaka džara po vatri, uz reči: „Koliko varnica, toliko parica. Živ žar, živa deca!” Položajnik unosi u kuću radost, zdravlje i veselje. Domaćica ga daruje čarapama i služi slatkim, rakijom i kafom.
Prvog dana Božića domaćin ne ide na prvo jutarnje bogosluženje.
Božić je porodični praznik i slavi se u krugu porodice. Ručak je svečan i posle četrdeset dana posta obed je mrsan. Na stolu se obavezno nalazi božićni hleb, koji domaćica mesi u obliku ruke Majke Božje. Posle supe, iznose se sarme od kiselog kupusa, praseće ili ćureće pečenje i kolači.
Grupe dece ili mladića „koledari” – prvog dana Božića idu od kuće do kuće. Oni su maskirani kao car Irod i njegovi pratioci i pevaju božićne pesme: „Ide Božić Bata. Nosi kitu zlata. Da oboji vrata. I svu kuću. Od boja do krova.” Domaćica ih služi božićnim kolačima i daruje novcem. Ovi običaji se danas veoma malo upražnjavaju, izuzev u starim niškim porodicama i domovima u kojima žive stariji ljudi koji su u ranom detinjstvu imali priliku i zadovoljstvo da učestvuju u ovim i sličnim običajima.
Po sećanju Milice Simonović
Kalčine čukun unuke
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
