Teča Jasne Ćirić, predsednice niške jevrejske opštine, je bio jedan od zatočenika zloglasnog logora smrti Aušvica, a ova Nišlijka je uspela, posle osamdeset godina da uđe u trag čoveku koji se oženio njenom tetkom Matildom i koji je uspeo da preživi u kampu u kome se odlazilo sa saznanjem da će tamo ostati do smrti.
I pored toga, rodbina ubijenih godinama ne prestaje da traga za članovim svojih porodica koji su završili iza žica ovog logara. Jedna od njih je i Jasna iz Niša. Povremeno bi na sajtovima koji se bave ovom temom pogledala ima li nečega što bi je uputilo na sudinu njenog teče. Njena upornost se isplatila, pa je tako, jednog dana na poljskom vebsajtu koji se bavi istraživanjem pogroma Jevreja, uspela da prepoznala potpis svoga teče Volfa Zelmanovica koji je bio zatočenik ovog logora.
“Listajući sajt na kome se objavljuje stradanje Jevreja u Drugom svetskom ratu pronašla sam fotografiju na kojoj su cigle sa potpisima zarobljenika”, kaže Jasna. ”U potpisu je bilo da se oni koji nešto znaju o njima jave”.
Na jednoj od cigala ona je pročitala ime svog teče.
“Postavljene su bile četiri slike sa ciglama iz logora, na jednoj od njih napisano je bilo Volf Zelmanovic … To je bilo ime supruga moje tetke, njegov logoraški broj i naziv sela iz koga je odveden u Aušvic. Nisam mogla da verujem šta se nalazi pred mojim očima, ali sam tog trenutka pretrnula. Nisam mogla ni da govorim”, kaže Jasna.
Ona objašnjava da je njen teča rođen u mestu Kolo blizu grada koji se sada zove Poznanj.
“Bio je vodoinstalater i taj zanat mu je spasio život jer je radio po logoru, ali su zato u istom logoru ubijeni njegova žena, roditelji, sedmoro braće i sestara i pedesetak rođaka. Osim njega, užase Aušvica preživeo je i njegov brat Marek”, kaže Jasna.
Iz logora Aušvic Volf je 1945.godine kada su sovjeti oslobodili logoraše prebačen u prihvatni logor za Jevreje u Italiji.
“Tu je upoznao sestru moje majke, Matildu koja je bila deportovana iz Albanije, venčali su se iste godine i otišli su brodom u Kanadu gde je teča promenio prezime u Zelman”, objašnjava Jasna. “Bili smo veoma bliski, ja sam sedamnaest puta išla kod njih u Kanadu, a teča i tetka su dolazili u Niš. Poslednji put ovde je bio kada je imao 69. godina. Tetka je preminula 2004. godine a on je poživeo još 11 godina i preminuo u svojoj 97. godini”.
Aušvic, najveći koncentracioni logor u Drugom svetskom ratu, nalazio se 286 kilometara od Varšave, a prema svedočenju njegovog komandanta na suđenju u Nirnbergu Rudolfa Hesa, u njemu je ubijeno 2,5 miliona ljudi. Unesko ga je proglasio delom Svetske baštine, a dan oslobođenja Aušvica obeležava se kao Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
