Društvo

Za mog Miku…

„Tiše, tiše, srce,
ne zovi uzalud,
tiše, tiše, srce,
jer on nije tu.

Ostadoše slike samo
i pregršt reči,
a daljina koja nas deli,
čini bol većim.“

Danas ćeš, Mikice, „odlutati“ u neke nove dimenzije, ali tvoj nemirni duh će i dalje „lutati“ ovozemaljskim prostorima. Кo bi rekao kada smo počinjali kao klinci dalekih 70tih da ćemo doživeti i slaviti 50. jubilej. Nije nas vezivala samo muzika, nego nešto mnogo jače i uzvišenije od nje. Smejao si se i u tebi samo svojstvenom maniru komentarisao, kada bih ti govorila da te volim kao brata. A ti si bio više od toga jer sam u tebi uvek nalazila ogroman oslonac i podršku. Znali smo sve jedno o drugom, od prvih simpatija, zaljubljivanja, rastanaka, žutih minuta…. Sećam se i sutuacija kada sam imala gafove zaboravljajući tekst pesme, kao onda u Skoplju, pa krenula da improvizujem, a na sve to tvoj komentar je bio: ,,Кoleginice, što ne reče da ćeš da pevaš na kineskom?! “ Ovo je samo kapljica u moru naših dogodovština kojima smo se kasnije slatko smejali. To želim da pamtim i pored beskrajne tuge koju osećam, ne smem da budem patetična jer znam da bi te to izludelo.

Spomenka Đokić i Miroljub Jovanović Mika Tambura

Bio si umetnik da ono što nam se dešavalo pretočiš u predivne stihove i obojiš muzikom koja je postala vanvremenska. Tvoja harizma, nepresušni šarm, duhovite dosetke, davali su poseban pečat našim nastupima. Rekao si da nikad nećemo zaboraviti koncert povodom 50 godina postojanja grupe, a koji ne bi bio ni ostvaren da nije bilo nesebičnog angažovanja i podrške našeg Olivera Paunovića-,, našeg deteta“ kako volimo da ga zovemo.

Producent Oliver Paunović, Mika Tambura, Spomenka Đokić i Vladimir Crnomarković

Prvi put sam te videla da plačeš na sceni, ponet emocijama i iskrena da budem nisam mogla da verujem šta se to dešava. Možda su drugi pomislili da je i to samo deo tvog scenarija, ali ne, Mikice, ja sam prepoznala da si bio krajnje iskren i dozvolio sebi da otvoriš dušu bez zadrške. I publika je mogla u potpunosti da oseti tu tvoju emociju iz koje su proistekle neke od naših najlepših balada:,“Još malo“, „Putnik“, „Tiše, tiše, srce“, „Seti se“, „Zaboravi“… a za koje si govorio da nemaju rok trajanja. A naš brod nastaviće da plovi i da čuva uspomenu na jednog savremenog trubadura, vizionar i čoveka koji je živeo ispred svog vremena.

Mika Tambura i Spomenka Đokić

Piše se i govori da je otišlo „jedno srce“, ali ne, Mikice moj, ti si bio i ostaćeš srce u mom srcu zauvek!!!

S ljubavlju od srca,
Tvoja kuma Spomenka-Buca❤️

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.

Ključne reči

Povezane vesti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back to top button
Close