Na republičkoj listi za transplataciju jetre čeka 10 pacijenata iz južne i jugoistočne Srbije, a u toku ove godine biće upućeno još 15 pacijenata iz ovog kraja na transplataciju jetre u Klinički centar Srbije.
Pomaka ima jer smo za godinu dana izvršili 18 transplantacija što smo ranije radili za tri do četiri godine, kaže dr Mirjana Radisavljević koja je prisustvovala tribini Udruženja pacijenata ’’Zajedno za novi život’’ održaloj u niškom Kliničkom centru, pod nazivom “Značaj transplatacije i doniranje organa”.
Prema rečima dr Mirjane Radisavljević, koordinatora za transplantaciju jetre Kliničkog centra u Nišu koji je i deo Republičkog tima, danas se na listi nalaze desetak pacijenata koji čikaju na transplantaciju. Troje pacijenata je uspešno transplanirano i oni su svedoci koliko je njihov život sada promenjen. Ona dodaje da poslednjih godina ima pomaka i u ovom pogledu. Za godinu dana urađeno je 18 transplantacija jetre što je ranije rađeno za tri ili četiri godine. Osim za jetru čeka se transplantacija bubrega, srca, pluća.
O tome svedoći i priča Slavice Obradović(45) iz Beograda, kao i Jelene Golubović(22) iz Niša. Jedna od njih čeka na transplantaciju, drugoj je jetra transplatirana. I jednoj i drugoj je potrebna podrška.
„Na listi sam četiri godine. Do sada sam tri puta pozivana i tri puta vraćana jer nisam bila kandidat tog trenutka za transplantaciju. Bilo je urgentnijih pacijenata od mene tako da su oni dobili jetru. Moja dijagnoza je autoimuna bolest tip 1 u stadijumu ciroze jetre. To je genetsko oboljenje . To nije oboljenje koje sam ja svojim izborom života dobila, već sam ga nasledila. Moja bolest me je sprečila u svemu, u svim planovima, a kako odmiče to je sve ozbiljnije. Mi nemamo društveni život, mi ne možemo da ga vodimo jer nemamo tu snagu, komplikacije su velike i teške. Život nam se svodi na kuću, pa i tada zna da bude jako teško. Dijagnoza mi je konstantovana kada mi je bilo 24 godine“, priča Slavica.
Probelma ima, ali je ona spremna da ide do kraja i ne predaje se.
„Ja sam se u mojoj bolesti ostvarila kao majka što je jako teško i komplikovano. Želja mi je da gledam kako moje dete raste kao i svi zdravi roditelji i da ga izvedem na pravi put“, dodaje Slavica. „Kao udruženje se borimo da objasnimo ljudima da to može svakom da se desi. Da se to ne dešava tamo nekom. Jednog se jutra probudite i život vam se okrene naglavačke kao što se desilo meni. Jedini spas za nas koji smo na listama za transplantaciju je načija humanost. Neko ko želi kada izgubi voljenu osobu da pomogne drugume koji može da izgubi život, a može i da ga nastavi“, kaže Slavica.
Jelena Golubović(22) iz Niša je jedna od pacijentkinja kojoj je izvršena transplantacija jetre u Beogradu. Autoimuni hepatitis otkriven 2015.godine.
„Dve godine sam čekala na transplantaciju. Sada je mnogo bolje. Mogu da uradim sve ono što sam želela, da nastavim da učim, da se prekvalifikujem za medecinsku sestru jer želim da pomažem ljudima kao što su i oni pomogli meni“, zaključuje Jelena.
Mladenu Todiću (40) je pre dve godine izvršena transplantacija jetre u Urgentnom centru Kliničkog centra Srbije. On je i predsednik Udruženja „Zajedno za novi život“ iz Beograda.
„U Udruženju pomažemo jedni drugima kroz savete, razmenu iskustva i lekova. Prevashodni cilj nam je da podignemo svest kod ljudi o značaju transplantacije i doniranju organa i da otklonimo sve predrasude u strahove koji vladaju na tu temu. Jedan od načina su tribine koje održavamo u svim gradovima. Smatramo da je direktan kontakt ljudi sa nama, pacijentima koji smo prošli kroz transplantaciju i bolest za koju je jedini lek transplantacija, način da se promeni njihova svest o doniranju organa. U tom direktnom kontaktu prenosimo svoje iskustvo verujući da će tako ljudi shvatiti da to može svakome da se desi“, naglašava Todić.
Dr Mirjana Radisavljević kaže da tim za transplantaciju veliku podršku ima i od strane regionalnih centara gde rade obučeni lekari koji na dnevnom nivou mogu da prepoznaju pacijente za transplantaciju. Ove godine će biti pripremljeno još petnaestak pacijenata koji su upućeni iz Niša i regionalnih cenatra.
Na novi organ pacijenti čekaju duže nego u zemljama Evropske unije, ali je dužina čekanja definisana samo medicinskim kriterijumima koji podrazumevaju određenu procenu koliko pacijent može da bude na listi, a kada organ dođe dobija ga onaj kome je najpotrebniji.
„Što se tiče donora situacija mora biti bolja i u tom smislu očekujemo pomoć medija. Izmena zakona će nam sigurno pomoći, ali ulaga javnosti i svih institucija je da podstaknu donorstvo. Predrasude postoje, ali se svest o transplantaciji može proširiti“, kaže Radisavljević
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
