Moja priča

Vuk Bibić, mladić sa dva indeksa i preko 50 desetki u njima

Vuk Bibić  je mladić iz Niša koji studira na dva fakulteta,  Eletronski fakultet u Nišu i Prirodno – matematički  na Odseku za računarske nauke. I to ne bi bilo toliko neobično da dvadesetjednogodišnji Vuk u indekse i jednog i drugog fakulteta nema sve desetke, oko pedesetak ih je do sada, i do sada nije odložio niti pao ni na jednom od njih.

Čak i kada se dogodi da se ispiti na oba fakulteta u istom roku vremenski poklope. Nije teško Vuku da se pojavi i na jednom i na drugom fakultetu mada je činjenica da se nalaze u dva različita i prostorno prilično udaljena dela grada. Kaže sve je moguće uz dobru organizaciju. Za sebe kaže da nije natprosečno inteligentan već da samo voli matematiku, ali ne onu teoretsku već onu koja se može primeniti i u IT industriji.

“Stalno ponavljam da je neophodno da čovek prosto voli to što radi. Ta moja ljubav ka programiranju i računarima krenula je još kad sam bio mali. Kao i kod sve dece to je krenulo sa kompjuterskim igricama i ja sam imao želju da napravim svoju igricu jer sam bio svestan da postoje ljudi koji su morali da naprave to da bi ja sada igrao pa sam imao  želju da svoju kreativnost ispoljim kroz tako nešto. Ta želja za pravljenjem igrica više ne postoji jer me sada interesuju neke druge stvari. Igricu nisam napravio jer su se javile druge ideje zanimljivije od toga”, kaže Vuk Bibić.

Kroz osnovnu školu se takmičio iz matematike, fizike, programiranja. Onda je upisao Gimnaziju “Bora Stanković”, Specijalno odeljenje za IT. Tada je počeo da se bavi istraživanjem. Smatra da u svakoj nauci trud pobeđuje i da obrazovanje koje se stiče u školi ili na fakultetu nije dovoljno.

“ Ako želimo da budemo uspešni i ako želimo da naučimao i probijemo sa tim nečim što volimo neophodno je da uložimo dosta truda. Kroz srednju školu sam “gurao” školu ali osim toga takmičio sam se iz matematike i programiranja, osvajao nagrade na republičkim takmičenjima, učestvovao na raznim konkursima vezanim za programiranje.

Dve godine zaredom, treću i četvrtu, sa dvojicom drugova iz odeljenja prijavljivao sam se na  takmičenje koje Telekom organizuje gde je poenta da mi napravimo neku aplikaciju za  telefone koja bi bila od društvenog značaja i prve godine smo osvojili treće meste a naredne godine prvu nagradu, put za Berlin i karte za međunarodnu IT konferenciju.  Mislim da sam zahvaljujući tim takmičenjima i mom ličnom interesovanju u toku srednje škole tri letnja raspusta išao na plaćene letnje prakse u IT firmama. Sakupio sam mnogo iskustva i kontakte”, kaže Vuk Bibić.

Ništa ne pripisuje svojoj genijalnosti. Smatra da je sve to što je postigao rezultat rada. Inteligencija mu je pomogla u životu ali ni slučajno ne želi da se osloni samo na to.

“Krajem srednje škole imao sam nekoliko prilika da pravim veb aplikacije, mobilne aplikacije i dopadalo mi se to. Međutim, imao sam malo veće ambicije i  nekako tokom celog života učim matematiku, ide mi ta matematika, sviđa mi se kako se matematika primenjuje u industriji i nekako sam želeo veći izazov. Ne u smislu dva fakulteta nego prosto nisam tada želeo da se ograničim na to da se bavim ostatak života izradom veb ili android aplikacija što je naravno sasvim validan i korektan posao. Međutim, ne bi to odgovaralo mojoj ličnosti. Ja volim da stalno napredujem i učim nešto novo i prosto bi mi bilo donekle poražavajuće da u nekom trenutku stagniram i da radim jedan isti posao”, objašnjava Vuk.

Zahvaljujući radu koji je uveo sebi uspeva da odgovori i zahtevima dva fakulteta.

 “Tehnički je dosta olakšavajuća okolnost što predavanja i vežbe mahom nisu obavezni. Da jesu teško da bi uspeo. Imam slobodu i mogućnost da sam sebi pravim raspored, dakle da biram šta ću da slušam.I ova situacija sa onlajne nastavom je još više sve to olakšala jer smo sve pratili od kuće, sva predavanja smo imali snimljena tako da sam mogao da gledam bilo koje predavanje. U četvrtom semestru mi se poklopila dva ispita na različita fakulteta. Bilo je ispita u istom danu, prepodne i popodne ali to je bilo izvodljivo, barem fizički. Linearna algebra na PMF i objektivno orjentisano programiranje na Eletronskom i problem je bio što su oba ispita usmena i u isto vreme. Uspeo sam da se dogovorim sa profesorm sa PMF da mi da vremena da završim ispit na Elektronskom i čak me i ohrabrio da to uradim. Položio sam oba ispita i to sve u danu kada mi je bio rođendan”, priseća se Vuk Bibić.

Sat vremena polaganja na Elektronskom  plus 2,5 sata  na PMF- u i dve desetke, bio je krajnji rezultat tog dana.

 “Što se tiče mastera razmišljam u tom  smeru da to bude neki neki od prestižnih fakulteta u Cirihu. Dobijam negativne komentare po tom pitanje ali to ne znači da ne volim Srbiju i svoj grad. Ako neko mesto volim to je Niš, jer je to grad po mojoj meri”, ističe Vuk.

Ovaj mladi Nišlija tačno zna šta želi. Jedna dilema koju je imao je da li želi da se bavi naukom i istraživanjem ili bi radio nešto u industriji.

 “Malo više je prevagnulo ovo drugo ali postoji ta naučna strana u meni i ako bude prilike verovatno bi se bavio naukom”, dodaje ovaj mladić.

Drugi ključ Vukovog uspeha je da je svestan da je potreban predah od učenja. Mora se izaći na svež vazduh, biti fizički aktivan, imati društveni život i naravno san. Ako nešto u životu ne bih žrtvovao to je san. Sve je stavar organizacije, zaključuje Vuk.

 

 

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.

Povezane vesti

2 Komentara

  1. Браво, млади човече! Ниш, а и Србија треба да се поносе тобом и свим успешним студентима и стручњацима.Прати свој сан и нека те не обесхрабре негативни коментари, што ћеш наставити у иностранству.Достигнућа из области, којима се ти бавиш, припадаће колико човечанству, толико и Нишу, али ће се увек знати да је један Вук из Ниша и Србије.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back to top button