Kolumna

Vreme žrtava

Da li je ovo zaista vreme u kom trenutno živimo? Ako sagledamo globalnu situaciju, od politike do ekonomije, a pre svega, štampe, videćemo i lako zaključiti da trenutno živimo u vremenu žrtava.

Biti žrtva danas je vrlo popularno. Žrtva ima svoje obožavaoce, oko žrtve se danas okupljaju ljudi. Sva vrata su vam otvorena ukoliko ste žrtva. Možete da dobijete priliku u bilo kojoj sferi života ukoliko ste obeleženi žrtvenim žigom. Dobijate pažnju kao žrtva, stvarate kult kome je teško odoleti. Možete da osnujete političku partiju ukoliko ste žrtva i taj žrtveni cunami može da vam donese neverovatan profit.

Kapitalizam voli žrtvu, jer na žrtvi može enormno da profitira. Ko još voli pobednike danas? Pobede su precenjene, sa pobedom ne možete nikud i niko vas ne gleda sažaljivim očima. A kada nema sažaljenja, nema ni prilike. Zašto bismo pobedniku prepustili podijum? On to nije zaslužio. Pobednik može sam, treba mu maksimalno otežati posao da bi još jednom pobedio. A žrtva, žrtva je žrtva i treba da dobije svu pažnju ovog vremena. Pobednici nam nisu potrebni, jer oni znaju nešto što mi ne znamo. A žrtve, one ne znaju ono što mi znamo, a tu im mi možemo pomoći. Ne da bi prestali da budu žrtve, nego da bismo mi bili pobednici.
Društvo voli žrtvu. Biti žrtva u društvu je vrlo IN. Žrtva se lakše prihvata i njima se sve oprašta. Pobednik je društveni gubitnik, jer u društvu žrtava pobeda ne postoji. Postoji veća i manja žrtva. Ako ste kojim slučajem pobednik, onda ste ukrali pobedu. Ako ste žrtva, onda vam je pobeda oduzeta. I tu leži vaša moć.
A gde nema žrtve, napravićemo je. Napraviti da bismo profitirali. Žrtva je u službi ideje. Ako želite da napredujete, usvojite mentalitet žrtve. Razmišljajte kao žrtva. Ponašajte se kao žrtva. I postaćete žrtva. Čega god, životnih okolnosti, poslovnih i porodičnih prilika. A onda vam se otvaraju mogućnosti. Mogućnosti o kojima ste mogli samo da sanjate kao pobednici.

Ne, pobediti nije dozvoljeno, jer će to poremetiti društveni karakter koji naginje ka žrtvi.
U starom dobu ljudi su se okupljali oko Bogova. Ili jednog Boga. U prošlom veku naginjali su ka ratnim herojima. U ovom vremenu informacija i tehnologije, ljudi se okupljaju oko žrtve.
Zato se društvo uči kako da kreira žrtvu. Jer, što više žrtava, više prilika. Za pojedinca koji je postao žrtva ili društvo u celini. Kod kuće ili u inostranstvu. Ljudi ili države će vas slušati samo ako ste žrtva, ako imate da ispričate priču žrtve. Pobednici nemaju svoj kutak za pričanje. Pobednika nema u novinama, na filmovima, na televiziji. Zašto bi bilo ko slušao šta oni imaju da kažu. Pa to svi znamo. Lako je pobediti kad si pobedu ukrao, kako kažu. Jer pobednici uvek kradu pobede. Od žrtava, razume se.
Postali smo žrtve sopstvene žrtve.
Žrtvovali smo pobedu da bi nas neko čuo, da bismo dobili malo javnog mesta.
Žrtvovali smo sebe da bi se neko oko nas okupio.
Žrtve smo ovog vremena u kom živimo, koje nas sprečava da budemo pobednici, jer bismo pobedom stvorili žrtvu koja bi dobila sve što smo pobedom zaslužili.
Žrtve smo straha od kreiranja žrtve.
I ne, nisam pisao o stvarnim žrtvama.
Pisao sam o gubitnicima, koji su niz svojih zasluženih poraza pretvorili u otete pobede.
Pisao sam o kreiranim žrtvama.

Autor: Vladimir Pešić, master politikolog

Kapitalizam (nas) je opet izneverio

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Pročitaj i :
Close
Back to top button