Sa prvim danima slobode posle viševekovnog ropstva pod Turcima, u Nišu je otvaranjem Velike niške vojne bolnice 22. januara 1878. godine, započeo razvoj zdravstvene službe.
Osim da leči ranjene i bolesne, zadatak bolnice, u to vreme, bio je i da zdravstveno vaspitava i edukuje kompletno stanovništvo.
Odmah po oslobođenju Niš je te 1878. godine, u higijenskom pogledu predstavljao stravičnu sliku. Dominantne bolesti bile su tuberkuloza, trbušni tifus, dizenterija, malarija i polne bolesti, od kojih se umiralo. Jedan od razloga bilo je i to što grad nije imao uređen vodovodni i kanalizacioni sistem. Kuće su bile neuslovne za stanovanje, dvorišta prljava, gotovo preplavljena otpadnim vodama, koja se dalje slivala uskim sokacima. U dvorištima se slobodno čuvala stoka, a uklanjanje smeća nije bilo rešeno. Sve to uticalo je na zagađenje pijaće vode u bunarima i rezultiralo čestim epidemijama crevnih zaraznih bolesti.
Sa obnovom stigla je i modernizacija Niša, koji je iste godine, po ugledu na Beograd, dobio regulacioni plan, koji je napravio austrijski arhitekta Franc Vinter.
Formiranje i početak rada Vojne bolnice za grad Niš, širu okolinu, i ceo jug Srbije značio je istovremeno začetak organizovane zdravstvene zaštite stanovništva na ovim prostorima. U zgradi nekadašnje turske bolnice kod Ćele Кule, osnovana je Velika niška vojna bolnica.
Uoči oslobođenja, te 1878. godine, Niš je nastanjivalo oko 17.000 stanovnika, među kojima nije bilo školovanih lekara. U momentu formiranja, u bolnici je radilo sedam lekara, dva lekarska pomoćnika, jedan apotekar, komandir bolnice i dva pisara. 
Osnivač i prvi upravnik bolnice bio je pukovnik dr Vladan Đorđević, jedan od najdarovitijih i najproduktivnijih ljudi koji su živeli u Srbiji u epohi Novog veka. Poznati lekar i pionir srpske hirurgije, osnivač srpskog Crvenog krsta, diplomata, istoričar i pisac, Vladan Đorđević je bio visoki oficir i tri godine predsednik vlade.
Prvi lekari bili su dr Laza Stevanović, dr Đorđe Dimitrijević, dr Dimitrije Popović, dr Rozenberg, dr Janko Sjenkijević, dr Kazimir Staniševski i dr Murel zarobljeni turski lekar. Učitelji iz Niša Todor Anastasijević i Dimitrije Đorđević obavljali su posao pisara.
Laza Lazarević, srpski književnik koji je po zvanju bio lekar i kao rezervni major bio je i upravnik rezervne niške vojne bolnice u vreme srpsko-bugarskog rata 1885. godine.
U prvih pet godina rada, bolnica je postala stručna nastavna baza u zemlji, u kojoj su dva puta godišnje organizovani kursevi za bolničare, a potom i obuka za lekare iz rezervnog sastava vojske za veći broj vojnih okruga.
Eminentni lekari Vojne bolnice Niš značajno su doprineli postavljanju zdravstva u niškom regionu na zdrave noge, kao i formiranju prva Gradske bolnice 1881. godine. Grad je dobio prvog stalnog hirurga, majora dr Mihajla Petrovića koji je bio jedan od upravnika Vojne bolnice Niš (1896-1912).
Od svog osnivanja Vojna bolnica u Nišu decenijama je bila mesto u kojem su službovali najbolji lekari srpske vojske i cele države. Bili su to veoma poštovani i obrazovani ljudi koji su diplome stekli na prestižnim univerzitetima u Beču, Sankt Peterburgu, Parizu, Pragu ili Carigradu.
Epidemija trbušnog, pegavog i povratnog tifusa u Kraljevini Srbiji, koje su počele u novembru 1914. godine, zatim velikih boginja, šarlaha i difterije oko januara 1915. godine poprimile su preteće razmere. Porba protiv epidemije podrazumevala je obustavljanje saobraćaja putničkih vozova, zabranu priredbi, pozorišnih i bioskopskih predstava. Bolnice su bile krcate, a bolničke knjige iz tog perioda pokazuju da je dnevno umiralo 36 bolesnika dnevno. Pegavi tifus u Nišu odneo je 2.166 žrtava, dok se kod ruskog lekara dr Sergeja Sofoterova navodi broj od 35.000 umrlih, od kojih su trećinu činili austrougarski zarobljenici.
U sobama za 40 bolesnika bilo je smešteno po 100 i 120. Sve bolesti su bile pomešane i svi su bili puni vašiju. Nije postojala prostorija za izolaciju, kupatilo, komora za dezinfekciju odeće i posteljine. Nije bilo ni uglja, čak ni drva za potpalu, a ni lekova nije bilo dovoljno. Ova žalosna slika stanja bolnica u Nišu, srpskoj ratnoj prestonici, ubrzo je bila još žalosnija kada je epidemija uzela ogromne-neviđene razmere. Bolesnici i preminuli danonoćno su bili prevoženi zaprežnim kolima.
Od 14. jula 1914. do 1. aprila 1915. promenila su se petorica upravnika bolnice. Dvojica su bila zaražena pegavcem, a jedan je preminuo. Zaraza je pokosila osoblje bolnice, lekare, tehničare, bolničare, apotekare. Broj obolelih i umrlih je konstantno rastao. Umirali su i lekari stranih vojnih misija (Francuzi, Švajcarci, Rusi, Englezi i Danci). U jednom trenutku polovina ih je bila bolesna (382 od 625), a 41 je umrlo.
Pasterov zavod u Nišu je u to vreme uspevao da proizvede 2.000 doza animalne limfe dnevno, što za vakcinisanje vojnika i civila nije bilo dovoljno, tako da je bilo neophodno uvoziti vakcine iz inostranstva.
Kada je epidemija tifusa konačno suzbijena, maja 1915. godine, u krugu Vojne bolnice u Nišu svečano je otkriven jedinstveni spomenik podignut u znak sećanja na umrlo medicinsko osoblje ratnih sanitetskih ustanova u Nišu. Spomenik je u obliku zarubljene kamene piramide od grubo pritesanog kamena.
U istoriji ratnih zaraza u svetu, epidemija tifusa u Srbiji 1914/1915. godine zauzima posebno mesto jer je, prema rečima pukovnika dr Vilijama Hantera, šefa britanske vojnomedicinske misije u Srbiji i jednog od najzaslužnijih ljudi za njeno suzbijanje, bila „…najnaglija epidemija u nastanku, najbrža u propagaciji, najveća u intenzitetu i najbrže zaustavljena od svih epidemija te vrste u istoriji”.
Nastala iz potrebe da se zbrine na hiljade ranjenih iz brojnih oslobodilačkih ratova koji su vođeni na rostoru Niša i regiona južne Srbije, Vojna bolnica je poslednjih 14 decenija, tokom devet ratova – od tursko-srpskog, do rata na prostoru bivše Jugoslavije tokom 90-ih godina i NATO agresije 1999. godine, delila sudbinu građana Niša, srpskog naroda i srpske vojske.
Od 2013. godine u saradnji sa Republičkim fondom za zdravstevno osiguranje, otvorena je za sve građane Niša i Nišavskog regiona, koji danas, pod istim uslovima kao i vojni osiguranici, ostvaruju pravo na zdravstvenu zaštitu.
Poslednjih decenija Vojna bolnica je ostvarila značajne rezultate u saradnji sa Vojskom Srbije u sve tri njene misije-odbrani zemlje, učestvovanju u multinacionalnim mirovnim operacijama i otklanjanju posledica od elementarnih nepogoda. U prethodnih nekoliko godina, Vojna bolnica je bila nosilac sanitetske podrške i zbrinjavanja velikog broja migranata u prihvatnom centru u Preševu, a učešće u mirovnim misijama podiglo je ugled Srbije, srpskih vojnika, bolnice i grada Niša.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
