Ljubinko je sanjao kako umire. Lepo i dirljivo u snu je video sopstveno opelo u crkvi Časnog krsta na Novom groblju u Nišu, skroman sprovod do rake, bacanje zemlje preko pokojnika. Začuđen takvim snom, probudio se potišten, oznojen i pomalo uplašen. Usta su mu bila suva i ispucala kao da je prelazio pustinju. Pritiskao ga … Nastavi sa čitanjem VLADIMIR VUČKOVIĆ: „Sajam“