Milovan je stajao na najvišem kamenom zidu Niške tvrđave, iznad same Stambol kapije. Njegova mršava stopala skoro da su se lepila za izglačani kamen, vekovima ispiran kišama, osvežavan vetrovima i sušen vrelim zracima sunca. Vetar je duvao pravo u njegovo lice, lepršao dugu, tamnu, prljavu i ulepljenu kosu. Preduga brada, još uvek crna i gusta, samo se povremeno talasala. Delovi pocepanog mantila vijorili su se, nalik iskidanoj zastavi, preostaloj posle teške bitke. Ostavljao je utisak nekoga ko će svakog trena skočiti na beton, zagrliti hladnoću i tako okončati zauvek.
„Prosjak Milovan ostaće samo mrlja u trenu vremena“, izgovarao je slabim glasom kao da je govorio vetru.
*
Približavao se Veliki petak, a to je bio dan kada se u njemu skupljao potisnuti gnev. Nije mogao da spava, niti da izlazi napolje.
„Crkva doživljava narod kao ovce za šišanje, a ne kao svoje vernike za čije se duše treba boriti. Ova crkva je iznad naroda, a ne sa njim, ona treba da živi sa njim, da deli njegove muke i da se žrtvuje za narod“, razmišljao je neobično pribran dok je pripremao akciju za Veliki petak.
Nameravao je da pored kioska sa roštiljem, na skrovitim mestima, ostavlja vrećice sa peskom. Кada počnu sa prodajom mesa na taj veliki dan, opomenuće ih da to ne čine, da je to svetogrđe. Skrivene namere nije saopštavao nikome. Rano ujutru, otišao je do Saborne crkve i u dvorištu ćutke sedeo na klupi. Ljudi su mu prilazili i davali sitan novac. Uzimao je bez reči i trpao u skrivene delove mantila. Кada je veliki sat na zvoniku otkucao dvanaest puta, krenuo je ka gradu. U samom centru, stao je preko puta kioska, gde se prodavao roštilj. Red se protegao i ljudi su uzimali ispečeno meso. Milovan je proverio džepove. Prsti su mu dodirnuli pesak i on se zadovoljno nasmešio.
Praznog pogleda, mirno je stao u red.
„Punjenu pljeskavicu“, tiho je rekao kada ga je upitno i gadno pogledala krupna prodavačica. Punjena kačkavaljem i slaninom, pa ispečena na ćumuru, pljeskavica je mirisala predivno. Dok je starija prodavačica nervozno držala pljeskavicu, očekujući da je Milovan prihvati, on je desnom rukom izvukao kesu sa peskom i počeo da baca preko žara sa mesom. Pesak je leteo i preko ljudskih glava, a njihovom čuđenju nije bilo kraja. Počela je vriska onih koji su stajali u redu, sve se uskomešalo i počelo da beži.
„Na Veliki petak prodajete meso, morate i danas to da radite, prokletnici!“, prodornim glasom vikao je prosjak dok je bacao pesak kao da je sejao žito na njivi. Gužva se začas raščistila i sve je odisalo tišinom, samo su se povremeno čuli jecaji prodavačice kojoj je čak i kosa bila puna peska. Milovan je iskoristio metež i izvukao se neopaženo. Akciju je ponovio nekoliko puta. Policija ga je uhvatila tek na Paliluli kada je pokušao da baci pesak na još jedan kiosk.
Izvod iz priče „Prosjak“, objavljene u Zbirci „Priče o promašenom vremenu“ Vladimira Vučkovića, Službeni glasnik, Beograd 2022.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
