Mika je još kao dete bio nestašan, durašan, lakomislen i plačljiv. Uvek obešen o skut majke. Razmaženo je proveo skoro ceo život. Sve je imao pripremljeno i gotovo, ni o čemu nije razmišljao, a kamoli nešto stvarao. To je uticalo na njegov karakter, postao je plašljiv kao zec, a pakostan kao mačka. Nije se promenio … Nastavi sa čitanjem Vladimir Vučković: „Edvard“