Spojio je dva lepa sna, muziku i slikarstvo. Ni jedna nije prevladala. Obadve su tu u srcu, čuva ih i neguje. Vladimir Crnomarković, član grupe Lutajuća srca nastavlja da se bavi i muzikom i slikarstvom. Teško se nosi sa odlaskom muzičkih kolega Mike i Minje, ali i ostalih Nišlija koji su nas napustili što zbog koronavirusa, što zbog drugih bolesti. Najavljuje da će dati sve od sebe da uspomene na njihova „Srca“ žive i najavljuje da je u planu da se napravi omaž Miki i Minji u vidu koncerta, na kojem bi učestvovali svi koji su ih voleli sa njima sarađivali.
I nakon toliko godina bavljenja slikarstvom i muzikom nije mogao da donese odluku koja će od tih umetnosti da prevlada. Trebalo je da ima izložbu aktova u Beograda prošle godine, ali je zbog koronavirusa pomerena za neko bolje vreme. On veruje da će to biti ostvareno u toku sledeće godine.
Dobitnik je mnogobrojnih vrednih nagrada. Akvarel ga je očarao, a slika uglavnom neobične motive, crkve manastire, ali i aktove, inspirišu ga i mačke.
„Dosta je na mojim akvarelima tematika zastupljeno. Pejzaži su ti koje sam radio kada sam počeo da se bavim akvarelom, zatim sam tragao za nečim drugim, tražio sam svoj autentični izraz. Privukli su me manastiri moravsko-raškog tipa koje sam transformisao na jedan svoj način i počeo sam da dobijam nagrade. Radim i portrete, a jedan od nagrađivanih mojih ciklusa je „poetika maski“. Nagradu je ovaj ciklus dobio u Sloveniji na fesivalu „Mini Castra“. Sada se sve svelo na onlajn, ali se nadam da će ovo proći i da ćemo moći ponovo da uživamo u umetnosti uopšte, ne samo likovnoj, nego i muzičkoj, pozorišnoj…“, govori Crnomarković za Niške Vesti.
Veoma značajan segment u njegovom životu jeste muzika. Kao divan period pamti saradnju sa Lutajućim srcima. Ipak, život je napredvidiv. Otišli su Mika i Minja. Ostali su on i Spomenka. Teško se nosi sa njihovim odlaskom, ali ima i planova na koji način može da se nastavi ta bajka nazvana „Lutajuća srca“.
„Sa osnivačima Lutajućih srca Spomenkom, Mikom i Minjom, znam se mnogo radnije nego što smo počeli zajedno da radimo. Nažalost, prošle godine se desilo nešto neočekivano, nenadano, nakon divnog koncerta u Zaječaru i nastupa na Staroj planini, nije prošlo par meseci korona je odnela Miku, zatim je otišao i Minja. Moram da spomenem i Mišu Jovića iz Groša, Timošenka Milosavljevića, Milorada Doderovića, slikara Miroslava Anđelkovića, napustio nas je Safa. Zadesilo nas je nešto strašno, ali mora da se ide dalje. Spomenka i ja smo zamislili jedan koncert koji bi bio omaž i Miki i Minji, na kojem bi nam se pridružuli i drugi muzičari, pozorišni radnici, svi koji su sarađivali sa nama. Ako sve bude u redu za koji mesec ja se nadam da će se taj koncert i ostvariti“, istakao je član ove niške grupe.
I svakako ne treba prekinuti priču o Lutajućim srcima. I Mika i Minja su ostavili iza sebe kompozicije koje nikada nisu izvođene. Njih treba publika da čuje.
„Ja sam se potrudio da uradim par kompozicija, tako da se nadam da ćemo nastaviti ono što su oni započeli“, iskren je Crnomarković.
Niš, Srbija i ona bivša Jugoslavija itekako vole i pamte ovu nišku grupu.
„Otprilike možda 2003. godine Mika, Spomenka i ja učestvovali smo na festivalu akustike u Novosadskoj sinagogi. Tamo smo videli da ljudi pamte Lutajuća srca. Javljaju se i meni na fejsbuku, govore da pamte ona vremena i da čuvaju albume Lutajućih srca. Nadam se da ćemo i posle ove tragedije uspeti da ostavimo još neke lepe tragove“, iskren je on.
Lutajuća srca ne smeju da se zaborave. Vladimir i Spomenka to neće dopustiti. Crnomarković se ovim putem zahvalio i producentu Oliveru Paunoviću na nesebičnoj podršci, jer kako kaže bez toga ne bi mogli da urade ono što su uradili poslednjih godina, a to je da sačuvaju grupu od zaborava, da upoznaju mlađe generacije sa tom emocijom, koja je jedinstvena kada je muzička scena, možemo slobodno da kažemo bivše Jugoslavije u pitanju.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
