Vitez istorije umetnosti
Kraj svih vanrednih i pedantnih podataka o holandskoj umetnosti XVII veka, što ih je Kamenko Marković rasuo po svojim knjigama, ipak je, u prvom redu, kao pravi romantik, Rembrantom bio zanesen.
Nakon završene umetničke škole, Kamenko M.Marković je diplomirao istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu. Postaje fanatik istorije umetnosti: upisuje magisterij i tri naredne godine tumara svetom, obilazi muzeje, galerije, privatne kolekcije, piše tekstove za brojne novine i časopise, drži povremeno nadahnuta predavanja, izlaže svoje slike, a po potrebi, radi kao turistički vodič. Jedno vreme u Beogradu, u ulici Gospodara Vučića, u privatnoj stolarskoj radionici, radio je kao majstor za izradu stilskog nameštaja ( Sa diplomom majstora za izradu stilskog nameštaja). U toj radionici pravio je i ramove za svoje slike.
Prisustvovao sam književnim večerima na kojima je Marković čitao svoje stihove (Biblioteka „Vuk Karadžić“, i „Centar za kulturu i umetnost Rakovica“.
Medju prisutnima u publici bila su i dvojica profesora sa Filološkog fakulteta, sa Katedre za srpsko- hrvatski jezik i književnost, čijih se imena više ne sećam. Oni su imali samo reči hvale za Markovićeve stihove. Govorili su da Jug Srbije daje odlične pesnike kao što je Branko Miljković, na primer.
Marković je započeo karijeru srednjoškolskog profesora u svojoj tridesetoj godini, u nastojanju da mladima prenese nešto iz čarobnog sveta umetnosti. Imao je potrebu da stalno govori o Rembrantu sa zanosom koji se retko vidja. U narednih nekoliko godina Marković je položio stručni i specijalistički ispit i doktorirao istoriju umetnosti.
Prikupljao je trideset godina kao sumanut gradju, da bi napisao knjigu o Konstantinu Brankušiju, najvećem skulptoru moderne umetnosti. Ušao je u svet umetnosti, da u njemu uživa i da u njemu umre. Bilo bi uzaludno tražiti ga drugde. Objavio je 46 knjiga i samostalno izlagao više od dvadeset puta.
Rembrant van Rajn rodjen je 15. jula 1606. u Lajdenu. On je najznačajniji likovni stvaralac u istoriji civilizacije. Jedan broj istraživača bavio se je, i bavi se, njegovim životom i delom; Kamenko M. Marković je jedan od njih, i to kakav?
Prof. dr Kamenko M.Marković je predavao „Opštu istoriju umetnosti novog veka“ na Katedri za istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici. Tokom čitave karijere predavača on je stalno isticao Rembranta kao likovnog stvaraoca koji je u istoriji civilizacije ostavio najdublji trag svojom genijalnošću.
Strast i ljubav prema Rembrantu i njegovoj umetnosti prenosio je ne samo na studente već i na sve one koji su posećivali njegova predavanja i tribine širom Jugoslavije u poslednjih pedesetak godina.
Petnaestog jula, ove, 2025. godine Kamenko M. Marković će obeležiti 57 godina svog kontinuiranog bavljenja Rembrantovim delom i životom. Isto toliko godina on je obeležavao predavanjem ili tribinom dan Rembrantovog rodjenja.
Markovićeve knjige, tekstovi, eseji, kritički osvrti i likovne analize pojedinih Rembrantovih slika, kao i analize jednog broja crteža i bakroreza, nekoliko stotina napisa o Rembrantu, oko sedamdesetak kataloga i desetak kopija Rembrantovih radova koje je načinio 2006. povodom četiristotine godina od rodjenja slavnog Holandjanija, formiraju jednu impresionirajuću bibliografiju. Nezamislivo za jedan život.
U radovima profesora Markovića studiozno je „obradjen“ XVII vek holandske umetnosti. Analizirano je stvaralaštvo najznačajnijih predstavnika svih slikarskih „škola“ u Holandiji. Kada kažem „škola“, mislim na gradove kao što su: Lajden, Amsterdam, Hag, Harlem, Utreht i Delft, u kojima su živeli i radili najznačajniji holandski slikari ove epohe sa svim svojim specifičnostima. Krunu te umetnosti čini Rembrant van Rajn.
U svom radu pod naslovom: Splendour and misery of genius, objavljenom u internacionalnom časopisu “ Teacher“, 2016. (Univerzitet „Sv. Kliment Ohridski“- Bitola), Kamenko M. Marković je dao briljantnu analizu Rembranta kao slikara autoportreta, pojedinačnih i grupnih portreta.
Analizirao je i jedan broj njegovih crteža koji se svojim likovnim vrednostima izdvajaju od svega do tada nastalog u istoriji umetnosti. Deo rada posvećen je bakropisu.
Govoreći o bakropisu Marković kaže:“Kao i svaka velika umetnost veoma složena pod prividnom jednostavnošću, i bakropis zahteva dugotrajnu predanost da bi se doveo do savršenstva.Nema nikakve sumnje da je Rembrant najveći u tom žanru umetnosti“.
Na samom kraju pomenutog rada, Marković piše o Rembrantu- učitelju jednom broju slikara,i otkriva da se ovaj Holandjanin u mnogočemu razlikovao u radu sa mladima u odnosu na druge holandske slikare epohe baroka.
Marković ukazuje na metode kojima se služio Rembrant, a one otkrivaju da je on insistirao na individualnim vrednostima, pa je zato držao učenike u posebnim boksovima da nebi uticali jedan na drugog).
U svom plemenitom trudu da čitalačkoj publici da zbir svega što je činilo Rembrantov život, ovaj rad ima posebnu vrednost.
Autor teksta: Toplica Savić.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
Priča o profesoru Markoviću sjajan je materijal za jedan dokumentarni film.
Na radost onih koji vole Rembranta.
VELIKO HVALA I JOŠ VEĆE VRAVO!
VELIKO HVALA I JOŠ VEĆE VRAVO!
Profesor Marković se 57 godina bavi životom i delom Rembranta van Rajna i to vrlo, vrlo intenzivno. Decenijama on ispunjava kulturni život SRbije svojim pričama i tekstovima o Rembrantu. Svaka čast profesore.
Uživam u biografiji gospodina Markovića, raskošna je i uzbudljiva . Uživam u Rembrantovoj u,metnosti, veličanstvena je i neponovljiva. Imam razumevanja za profesorovu strast i ljubav koju oseća prema Rembrantu. Pun pogodak. Bravo.
Predavanja profesora Markovića uvek su bila otmena i barokno raskošna. Sjajan poznavalac materije, opčinjen i očaran istorijom umetnosti oduševljavao je prisutne. Kada je reč o pisanim tekstovima uvek su majstorski napisani i odavali su utisak čoveka koji je vićan tom pšslu.
Kamenko M.Marković je doista vitez umetnosti. Pamtim ga još iz devedesetih godina kada je pisao za Omladinsku reviju „Grafit“, pa godinama za „Narodnie novinE“, za sva idanja na bugarskom jeziku, čiji je izdavač bilo „Bratstvo-.Niš, Pisao je feljton o Dučiću u privatnom listu „Videlo“(Niš). O njegovim brojnim predavanjima o Dućiću, Velaskezu, Rubensu, Rembrantu i KOnstantinu Brankušiju i da ne govorim. Uvek je to bilo tako načinjeno u sklaDU SA ONOM TEZOM DA JE „UMETNOST NADGRADNJA“. BRILJANTAN U SVEMU ZASLUŽUJE DA SE NAZOVE VITEZOM ISTORIJE UMETNOSTI( VITEZOM UMETNOSTI).
U SVAKOJ ZEMLJI NA SVETU, SLAVLJENIK BI DOBIO ZASLUŽENU PAŽNJU. SRBIJA SE I PO TOME RAZLIKUJE.
ČOVEK koji živi umetnost. Humanista, profesor, pisac, slikar, veteran rata. Previše za jedan ljudski život. Jednom reči; LJUDINA.
Mi smo društvo koje n e ume da ceni dovoljno i dovoljno stimuliše kreativne ljude . Istorija srpske kulture i umetnosti to nedvosmisleno potvrdjuje .Pojedinac koji se razlikuje od drugih svojim znanjem, umećem i kreativnošću u našim uslovima sputavan je i ometan, a ne stimulisan, nagradjivan i hvaljen. To je uvek, kroz srpsku istoriju, zavisilo od uštogovljenih ljudi na vlasti. Treba ih menjati dok ne dodju pravi koji će više ceniti istraživača,. pisca, naučnika od učenika „Farme“.
Profesor Kamenko M.Marković na svojim predavanjima- tribinama govoreći o ljudima iz sveta umetnosti prosto nagoni ljude da zavole umetnost. To je prava magija slušati ga kada govori o ljudima kao što su Rembrant, Rubens, Velaskez, Žan Antoan Vato, Delakroa, Sezan..,Slušao sam ga mnogo puta i imam samo reči divljenja za njega, zato ga i čitam.
Ispravite grešku,molim vas. U „Niške vesti “ piše : KAMENO m MARKoVIĆ
Valjalo bi da bude: KAMENKO M. MARKOVIĆ.Pozdrav, Vaš redovni čitalac.
Rado čitam tekstove iz domena umetnosti, volim biografije ljudi. Sada imamo mnogo toga iz stvaralaštva Rembranta ali i iz života profesora Markovića. Baš lepo. Ovo nije vreme koje ceni značajne ljude ali neće uvek biti tako. Važno je da su mnoge stvari zabeležene.
Da se kojim slučajem neko u Britaniji bavio ovoliko dugo sudbinom i delom jednog ovako velikog umetnika on bi od države dobio svakojake titule, ovde u Srbiji stvar je potpuno suprotna. Nikada nećemo stići razvijeni svet, u njega će stići samo pojedinci koji su zahvaljujući sopstvenim naporima došli do tih rezultata, država Srbija a i ona bivša Jugoslavija, nije ulagala ništa. U SRbiji se prave festivali (VAŠARI) da bi neko zaradio na tome i razne „djakonijade“ da se zaradi ne radi ničeg drugog, kako inače razumeti, razne „kupusijade“, na kojima se pojavljuju sasušene pevaljke koje pevaju nekoliko sati za po 30 000 evra.
Bilo bi dobro ako bi profesor Marković predavanjem o Rembrantu, u Nišu obeležio svoj jubilej. Bilo bi dobro kada bi o tome bila obaveštena javnost van Niša. To je veliki dogadjaj u kulturi.
U SRbiji se o Rembrantu piše, govori kao u nijednoj zemlji Evrope. Mi smo Evropa, bravo profesore.
Vreme neumitno briše tragove svega trošnog na planeti. Ali kod onih koji su bili duhovno kreativniji i snažniji od ostalih, to se neće desiti. O Rembrantu će se pisati i govoriti dok i poslednji čovek bude šetao zemljom. Ostavio je dubok trag na kori ljudske civilizacije. Usudjujem se da kažem da ni profesor dr Kamenko M. Marković neće baš lako iščiliti iz ljudskog sećanja baš zato što se je bavio Rembrantovim delom i životom, tako dugo, tako uporno i kreativno, što su iza njega ostala brojna, pisana svedočanstv:, knjige, naučni radovi, članci, tekstovi, eseji, tu su i predavanja koja je držao tokom 40 godina aktivno učestvujući u obrazovanju i školovanju mladih, pa i sva ona predavanja i tribine po Jugoslaviji kojih je bilo više od 150. Profesorovo ime se izgovara čim se spomene Rembrant van Rajn : jedna velika i besmrtna ljubav, kakvih je malo u svetu, ako ih uopšte i ima.
U tumačenju istorije umetnosti uneo je elokventnost, obilje znanja koja podupiru temu koju obradjuje, strast i lakoću kojom je tumačio i zamršene stvari. Jednom reči bio je gospodin. Nastojao je da svakom pomogne u savladavanju napora ali je tražio od istoga da sve žrtvuje u korist onoga što se umetnost zove.
Profesor Kamenko Marković je uveren da se samo umetnošć i lepotom može promeniti svet. Fantastično darovit čovek, ali mi se čini da živi u pogrešno vreme.
Profesor Kamenko Marković je uveren da će samo umetnost i lepota promeniti svet i učiniti ga boljim.. Fanmtastično darovit čovek, kao nekiada oni u renesansi, koje on svojim pričama slavi. Nekoliko puta mi se dogodilo da sam posle Markovićevih predavanja imala osećaj da mi se nešto fino dogodilo, te sam neke rečenice koje sam od njega čula, onako razdragana, ponavljala.
O profesoru Markoviću, objavljkenm je rad u stranoj štampi. To je priznanje za sve što je ovaj sjajni profesor, istraživač, naučnik uradio u svom životu.
FANTASTIČNA priča iz života i rada jednog od najboljih poznavalaca Rembrantovog života i dela. Ističem, da čovek ovakve biogradije živi i radi u svakoj drugoj zemlji u Evropi i svetu, on bi povodom ovakvog jubileja bio obasut brojnim počastima. Daleko smo mi u SRbiji od tog sveta.
VITEZ istorije umetnosti- rembrantolog Marković nije nagradjen, nagradjen je Djordje David – ADMIRAL. Srbija je zemlja apsurda, najvećih na planeti.
Čovek je za života postao legenda. Poznajem ga duže od pola stoleća i srećna sam zbog toga. Ne sreće se često čovek sa tolikim darovima i sa takvom dobrotom u duši.
Naslov je odlično odabran i odgovara pravoj prirodi ovog čuvenog istoričara umertnosti i još čuvenijeg rembrantologa.
PRIČA IZ KOMŠILUKA
Jutros, oko devet sati, u DIS-u srela sam svog komšiju Kamenka Markovića. Kada se komšija udaljio sa kase jedna gospodja je glasno prokomentarisala ono je bio profesor Kamenko, juče sam pročitala na „Niškim vestima“ da je obeležio 57 godina bavljenja Rembrantom. Svaka čast, a ja sam ga znala kao čoveka koji brine o mačkama. Kakav čovek.
Ko god je upoznao gospodina Markovića zavoleo ga je.
Naslov odgovara stvarnosti, Kamenko M. Marković je ne samo jedan od najboljih poznavalaca Rembranta van Rajna već slovi i kao jedan od najećih poznavalaca Konstantina Brankušija, jednog od najvećih skulptora u istoriji čovečanstva.Ćitam i uživam u Markovićevoj sjano napisanoj knjizi: Konstantin Brankuši- trag genija“.Knjiga otkriva osobu koja briljantno poznaje rumunsku umetnost ali i tokove moderne umetnosti u svetu. Fasciniran sam činjenicom da je 35 godina prikupljao gradju za ovu knjigu.
Predavanja profesora Markovića u mojoj školi bila su nezaboravna, Posle 30 godina pamtim sa koliko je ljubavi, strasti i obuševljenja govorio o Rembrantu. Daanas ja mojoj deci pričam kakvog sam profesora imala. Juče sam ga srela i beskrajno se obradovala, rekla sam mu da ga još uvek obožavam da je bio najbolji.
Doista je bio princ . Profesorova predavanja su bila magična saopštena na jedan očaravajući način rečenicama poetičnim i pokretima ruku kao kod nekog glumca. Čovek zbog kojeg smo voleli umetnost. Sa njegovih časova u školi koliko ja znam niko nikada nije pobegao, a bežali smo čak i sa muzičkog i fizičkog. Prof. Marković je bio fantastičan, najbolji koji nam je predavao.
Profesor čija predavanja još pamtim. Tako će ostati još zadugo bila su nezaboravna.Dok je radio u srednjoj školi priredjivao je izložbe djačkih radova, govorio poeziju, kupovali smo njegove knjige o umetnosti., Imao je neverovatnu moć da ljude privoli sebi i onome o čemu govori. Bio je najbolji od onih koji su mi predavali.O Dućiću i Crnjanskom govorio je sa toliko ljubavi i zanosa da smo mi djaci njega poslušali da čitamo ove pesnike a ne svog profesora književnosti.
Bravo profesore, ostavili ste neizbrisiv trag.Tumačili ste istoriju umetnosti gospodstveno i sa obiljem znanja.