Promene u nastavnom programu srpskog jezika i književnosti za gimnazijalce, još su aktuelne. Savremeni pisci, kako mlađi tako i oni iskusniji, inspirisani poslednjim dešavanjima, svoj bunt su preneli kroz stihove i prozu, o čemu su danima brujale društvene mreže.
Najbolji primer su Dušan Matejić, niški glumac i pesnik mlađe generacije i Violeta Jović, iskusni pisac i poeta, koja iza sebe ima nekoliko desetina naslova za različite generacije. “Osveta loših đaka“, pesma niške književnice Violete Jović, daleko se čula.
„To jeste bunt, da se odbrani nešto što je trajna vrednost. Desanka je univerzalno ime za sve ono što jeste literatura i lepa reč. Uostalom, svako ko se bar jednom usudio da nešto nekad napiše ima u sebi taj stvaralački poriv i energiju koja se ili pretvori u neko delo ili ode u bolest“, kaže Violeta Jović.
Broj onih koji su upućeni u izmene obavezne lektire je zanemarljiv, a najviše se govori o delima Desanke Maksimović. Da li zbog toga što je Zadužbina slavne pesnikinje bila najglasnija ili smo zaboravili na ostale pisce, koji se, takođe, mogu svrstati u vanvremenske, tek o drugima se malo govori.
“Ako je pritisak javnosti u ovom slučaju sačuvao dela Desanke Maksimović, onda sam veoma srećna, jer smo pokazali da nismo potonuli u letargiju i da negde u dnu duše svi nosimo to zrnce ljubavi, dobrote i lepote i to je Desanka Maksimović. Ovo je početak svesti o tome koliko nam je potrebno dobre literature i koliko je ona važna u formiranju ličnosti, kriterijuma, kritičkog mišljenja, kada se formira klica intelektualaca, jer ovoj zemlji samo pametni ljudi mogu pomoći“, ističe Violeta.
Pritisak javnosti jeste važan i svaka vlast treba da oslušne šta kaže narod.
„Ne bih po svaku cenu kritikovala, ali ću reći da se na ovom primeru videlo šta narod zaista želi i šta treba nadograđivati. Ne treba prenebregnuti ni interesovanja generacija koje dolaze. Suština je da se oni sami neće zainteresovati, jer dok ne stavite robu u izlog niko neće ući u prodavnicu. Poduži je spisak dela i vanvremenskih pisaca sa naših prostora kojima bi trebalo ponekad da se vratimo i uvidimo koliko je tu lepe literature i korisnih knjiga i finih metafora iz kojih i dan danas učimo“, kaže Violeta.
Da nije bilo „Osvete loših đaka“ ne bi bilo ni knjige. Jović otkriva da je od izdavačke kuće „Pčelica“, sa kojom inače sarađuje, dobila zadatak da napiše knjigu za ediciju „Poznati književnici o poznatim Srpkinjama“.
„Dobila sam izazovan „domaći zadatak“ da napišem knjigu o Žanki Stokić. Njen život jeste tragičan i sve što se dešavalo u njenom životu je priča za čije razumevanje treba izvesne zrelosti. Međutim, posle objave Osvete loših đaka na društvenim mrežama, javili su se ljudi iz „Pčelice“ i zahtevali da hitno napišem knjigu o Desanki Maksimović. Iako nije lako pisati „po zadatku“, meni to pričinjava veliko zadovoljstvo, jer Desanku volim, osećam njenu misao i pisati o njoj za mene je privilegija. Pokušaću da prevaziđem svoje granice i napravim iskorak da deci pružim još jedan vid sagledavanja lepote Desankinog života i književnosti“, otkriva Violeta.
Budući da je rok za predaju rukopisa kraj jula, Violeta kaže da je to dovoljno vremena.
Od pisanja o Žanki Stokić ne odustaje i navodi da je možda dobro što se ovako desilo.
„Žanka je poseban lik i treba je sagledati sa više aspekata, naročito onaj deo o proživljavanju hiljadu odigranih tuđih života, a da pri tom nije imala svoj. To jeste jedna teška priča, tim pre i veliki izazov. A ja volim izazove“, kaže Violeta.
Niška književnica je nedavno završila knjigu „Kad porastem biću baba“ koja će biti objavljena do kraja avgusta. Reč je o nagradi „Zlatno Gašino pero“ koju je dobila prošle godine na Festivalu humora za decu u Lazarevcu.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
