Stari Niš

Vila sa Nišave

Na putu prema Sofiji, na završetku poslednjih obronaka Svrljiških planina i Suve planine, nalazi se impozantan deo kanjona reke Nišave – Sićevačka klisura, specijalni rezervat prirode. Udaljena od Niša 14 kilometara, a sama duga i više od toga – 17km., bila je idealna da se početkom XX veka, silina Nišave u njoj upotrebi za pravljenje i sprovođenje struje do Niša.

Inicijator uvođenja elektrike u grad bio je Todor Milovanović predsednik niške opštine, čovek čijom zaslugom je Niš prerastao iz orijentalne kasabe u naprednu varoš. Prošla je čitava decenija da se od ideje do realizacije ovog poduhvata dođe jer trebalo je silinu Nišave u klisuri upotrebiti za sprovođenje struje do Niša, a nije bilo lako to i učiniti. Sićevački seljaci su strahovali za rad svojih vodenica, nije im se sviđala ideja o hidroelektrani, nisu znali ništa o električnoj energiji. Tek kada se Opština Niš obavezala da će osim hidroelektrane, za potrebe Opštine Sićevo izgraditi poseban kanal i dovesti vodu za pogon seoske vodenice. Glavni projektant brane, kanala i zgrade hidrocentrale „Sveta Petka“, bio profesor tehničkog fakulteta u Beogradu Aćim Stevović, a sve to uz konsultacije Đorđa Stanojevića našeg najpoznatijeg fizičara, profesora i rektora Beogradskog univerziteta, čoveka koji je kao Teslin prijatelj najzaslužniji što su njegove ideje zaživele u Srbiji samo nekoliko godina posle Nijagare. Svi elektromašinski radovi na izgradnji centrale, povereni su firmi Siemens Schuckert Werke iz Beča.

Foto: Vladimir Jovanović

Hidrocentrala „Sveta Petka“ izgrađena u Sićevačkj klisuri na reci Nišavi u blizini manastira Sv.Petka po kome je i dobila ime.

Nekad se uz reku Nišavu nalazilo preko 30 svetilišta koja su vremenom nestala. Samu Crkvu Svete Petke ponovo su podigle su 1898. godine inžinjerske jedinice srpske vojske, koje su baš tada probijale prugu i put kroz Sićevačku klisuru. Bio je to znak njihove zahvalnosti zbog spasenja kralja Aleksandra I Obrenovića od davljenja u talasima mora kod Bijarica u Francuskoj. Manastir je kasnije postao „Kraljevski srpski vojni manastir Sv. Petka Iverica“, jedinstven takav u istoriji srpske pravoslavne crkve.

Foto: Vladimir Jovanović

„Vila sa Nišave“ kako su hidrocentralu odmila zvali svečano je puštena u rad 21. septembra 1908. godine. Zanimljivo je da od tada na njoj nije bilo značajnijih radova. Sve je isto kao i pre jednog veka. Na njoj i dalje možete videti sijalice snage od 100 i 150 W koje su se nalazile na svim trafo-stanicama, trgovima i raskrsnicama u gradu. U centru grada na svakom nisko naponskom stubu bila je ugrađena svetiljka, a u ostalim gradskim ulicama sijalice su bile postavljene na svakom drugom stubu. Električnom rasvetom Niš je dobio novi izgled, a njegovi stanovnici započeli su novi način života.

dav

I pored velikog siromaštva i visoke cene električnih instalacija, kao i same električne energije, Nišlije su želele makar da im „u gostinskoj sobi zasvetli elektrika, ako za više nema para„. A ako je nije imalo u kući, elektrike je bilo na ulicama. „Do juče opustele ulice počele su da se pune razdraganim svetom u prvim satima osvetljenog grada. Glavna ulica grada postala je omiljeno šetalište i sastajalište Nišlija.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.

Povezane vesti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back to top button