(VIDEO) Nekada pevač, danas vrhunski stručnjak i profesor… taj jedan poziv i dalje strašno nedostaje

Iskreno i otvoreno ovaj uspešni lekar govorio je za Niške Vesti o svom trnovitom putu od pevača u kafani do uglednog lekara i uspešne karijere univerzitetskog profesora koji svojim umećem postavlja  neke nove standarde ne samo u Nišu već u čitavom regionu.

Rano ostaje potpuno sam, i baš to, kako sam kaže nateralo ga je da se grčevito bori za goli život. Iako je život pevača bio vrlo simpatičan i lagodan za mladog veselog čoveka, kakav je on bio, baš onda kada se pevanjem bavio, prepoznao je snagu da za sebe ipak može da uradi nešto više.

Srbija je bila mala da on zaradi potreban novac i plati studije medicine, pred sam kraj studiranja odlazi u Čikago i baš tamo spoznaje potrebu da zarađeni novac uloži u završetak svojih studija. Danas kaže nije pogrešio sa izborom iako je to u tridesetim godinama izgledalo kao ozbiljno odricanje.

Danas ovaj subspecijalista može da se pohvali da je prvi u Nišu koji ima baš taj jedan papir, on kaže skromno, ove godine taj dokument imaće još nekoliko kolega iz niškog Univerzitetskog kliničkog centra.

“U programu subspecijalizacije je još nekoliko kolega pa se nadam da će sam Univerzitetski klinički centar u Nišu ove godine da broji pet subspecijalista. Ipak, mislim da taj prvi nosi najveću odgovornost”, kaže kroz osmeh ovaj stručnjak koji objašnjava da jedino Beogradski univerzitet jeste taj koji može da školuje ove kadrove.

Klinika za kardiohirurgiju njegova je druga kuća, ponosno tvrdi da od početka godine ova klinika postavlja sve same rekorde.

“Ako uzmemo u obzir da ćemo od osam anesteziologa mi da imamo tri lekara koji imaju subspecijalizaciju, mislim da time ne može da se pohvali nijedna klinika u Srbiji. Povećanje broja operacija je rezultat sistemskog čišćenja lista čekanja. Upravo kardiovaskularnih bolesnika je sve više, čak polovina, tako se kreće i smrtnost. Poslednjih godina ovi pacijenti se više identifikuju kroz preventivne preglede, postoji pomak u razvoju, izgradili su se mnogi objekti a kupilo se i dosta opreme. Urađena je dobra klasifikacija lekara koji su se usavršili u određenim oblastima. Pre dvadeset godina niste ni imali toliko ultrazvukova, ni skenera da sve ove bolesti bolje istražite. Zadnjih sedam, osam meseci se teži da se smanji lista čekanja. Mi priliv pacijenata  imamo iz Kardiologije. U prva tri meseca mi smo na klinici uradili čak 40 procenata od planiranih, što je broj od 250 do 450 operacija. Po postojećem stanju, mi ćemo verovatno ove godine da imamo oko 600 operacija što je iznad naših mogućnosti i predstavlja čak 150 procenata urađenog od planiranog posla“, kazao je Golubović za Niške Vesti.

Diploma je mogla da ga odvede na bilo koji meridijan sveta, nije da ponuda nije bilo, ipak ovaj vrsni stručnjak ostao je u Nišu, jer priznaje veliki je lokal patriota.

“Do svoje 35 godine, sam možda i razmišljao da odem ali kad kao čovek i kao stručnjak sazrite, postoje neke druge stvari koje vas limitiraju. Upravo sa 35 postao sam doktor nauka, završio specijalizaciju i bio na putu da doktoriram postojale su neke moje privatne stvari koje su me držale ovde, čitavog života sam bio lokal patriota, gde god da sam išao ja sam se uvek vraćao u Niš. Ovde ću i ostati”, jasan je ovaj veoma poštovani niški lekar.

Pevanje je bilo nešto što nosi u sebi, veselost i humanost, kaže, idu uvek jedno sa drugim. Kroz edukaciju, uspeo je da svoj talenat sačuva i pokazuje samo svom bližem društvu, dok je izučavanje jedne od najzahtevnijih grana medicine postao njegov način da pokaže životu koliko ga voli.

“U moje vreme je postojalo i samofinansiranje i ja sam zbog ideala, koje roditelji nisu mogli tada da mi priušte, počeo da pevam. Pevanje me i dovelo do toga da sam i kao student mogao da zarađujem i da sebi omogućim malo lagodniji život. To je ono što svakog dana nosim u sebi”, kazao je Golubović koji dalje objašnjava da se dešava i da tokom operacije zapeva.

“Kada je operacija teška ili kada je nervoza na maksimumu, pesmom u sali napravimo tako lepu atmosferu i amortizujemo bilo koji stres, pa se napravi od jedne napete atmosfere – jedna lepa atmosfera, koja kasnije rezultira i dobrim ishodom”, kaže ovaj anesteziolog vrhunskog ranga.

Nastavlja priču kako u zrelim godinama, čovek razmišlja o tome koja je zaista njegova misija i zašto ga je Bog stvorio.

Grana medicine kojom se bavi Golubović jeste prezahtevna jer u deliću sekunde morate da odlučita kako da čoveku spasite život.

Ipak, taj slasni merak koji nosi u grudima i od koga se ne odriče, mora da ustukne kada se na vratima pojavi  dečak sa slamnatim šeširom koji danas ima deset godina.

“Trudim se da budem najbolji roditelj, stručnjak, prenesem znanje a kada je veselo, nema veselijeg od mene. Svako od nas ima i loše dane, suština je u tome da dobro napravite balans. Kod nas na klinici postoji jedan zid sa ikonama, kad mi je teško dođem do njega i on me podseti  da još jednom razmotrim terapije. Trudio sam se da postanem profesor na Medicinskom, baš onakav kakvog sam ja voleo da imam, često pričam sa studentima i o nekim njihovim životnim dilemama”, rekao je Golubović koji tvrdi da će krajnji sud o svemu dati taj danas maleni dečak, pacijenti, kolege ali i prijatelji koji se sa njim nađu u kafani.

Na kraju razgovora ovaj vrhunski specijalista vedrog duha i čelične discipline, priznaje da mu nedostaje roditeljsko rame za plakanje, savet i reči podrške.

“Ja sam srećan kada vidim da su roditelji mojih prijatelji živi, jer jedno je sigurno, kada nemate roditelje, više nemate nikog ko vas iskreno i bezuslovno voli i možda je to stvar koja mi najviše nedostaje”, završio je uz uzdah ovaj lekar koji je baš danas produžio život nekome ko i ne zna sve njegove bitke i borbe ali može da ga čuje kako baršunastim glasom pita – Da li me čujete?

Kompletan razgovor pogledajte u linku.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.