(VIDEO) Legende „Reala sa Nišave“ ponovo na Čairu

Svake godine sedmi april je dan kada Veterani Fudbalskog kluba Radnički obeležavaju sećanjem na 1982. godinu kada su savladali slavni Hamburg sa 2:1. Bio je to prvi polufinalni meč Kupa UEFA i vreme kada se živelo za fudbal. Radnički je redom pobeđivao Napoli, Grashopers, Fejenord, Dandi junajted i na kraju Hamburger. Nišlije je u vođstvo doveo Sanid Beganović, a rezultat je izjednačio Fon Hesen. Go koji je bio od presudnog značaja za tim Radničkog dao je kapiten Milovan Obradović i tako obezbedio pobedu svog kluba.

„Prošlo je 43. godine od te velike utakmice, to je utakmica u ovoj knjizi „Kad je Evropa strepela“ opisana kao „bez reprize.“ Nadamo se da će jednoga dana možda za mnogo, mnogo godina da se ponovi tako nešto, ali ono što smo mi uradili u tim evropskim takmičenjima to je neizbrisivi trag u našem fudbalu u našem sportu,“ rekao je Obradović.

@niskevesti.rs🎉⚽️ Prošlo je 43 godine od istorijske pobede Radničkog protiv Hamburgera u polufinalu Kupa UEFA! 🏆🔥 Na današnji dan, 7. aprila 1982. godine, na stadionu Čair, ekipa Dušana Nenkovića je u sjajnom okršaju pobedila slavni nemački tim rezultatom 2:1! 🙌💥 🔹 Beganović je doveo Radnički u vođstvo, Fon Hesen izjednačio, a nekadašnji kapiten Milovan Obradović je postigao gol za pobedu! 💪 Iako revanš nije doneo finale (poraz 5:1), ova pobeda ostaje nezaboravan trenutak u istoriji kluba i jugoslovenskog fudbala! ⚽️💙 #Radnički #Niš #Fudbal #KupUEFA #Pobeda #Istorija #Piksi #Nostalgija #Sport♬ original sound – Niške Vesti

Na pitanje, kakva su sećanja na taj dan, kada je postigavši go pred 20.000 ljudi na Čairu ušao u istoriju fudbala, a danas iako je stadion prazan sećanja ne blede, odgovorio, “ Taj moj bol odnosno ta utakmica ostaje u trajnoj uspomeni, ja sam na toj utakmici predriblao uzeo sam loptu na našoj polovini, celu njihovu ekipu sam prošo i dao sam , plasirao sam loptu pored golmana i pobedonosni gol je bio. Znači tu smo igrali fantastično. Jer Hamburger je iduće godine bio prvak Evrope, to ne smemo da zaboravimo nikad. Mi smo pobedili ekipu koja je sledeće godine bila prvak Evrope, u Rimu su osvojili titulu prvaka Evrope ligu šampiona“.

Saigrači kažu da se sedmi april ne obeležava, nego da se slavi u Nišu i to je veliki uspeh ne samo za srpski nego i za ceo jugoslovenski fudbal, jer nije bilo mnogo uspeha u srpskoj istoriji, na šta je Obradović dodao, „Mi smo organizovali sve to, da se grad koji ima veliku sportsku tradiciju, ovo je grad koji ima mnogo omladine, da ne zaboravi se ono što je ovaj stadion doživeo, a to je pobeda u finalu u kupu UEFA 1982. godine.

Napomenuo je da retko dolazi da gleda utakmice, posle 1986. godine da je bio na jednoj utakmici kad je Radnički igrao prvu utakmicu na jednom takmičenju protiv Gzire s Malte, da je to obećao i ostvario. Ne dolazi  jer se stvara  neka konotacija koja nije podnošljiva i da to ne radi samo on, nego da se većina  vrhunskih sportista tako oseća i tako ponaša.

„Ova tribina je uvek bila puna, ja sam bio prisutan kada su paljeni reflektori prvi put, i ovi semafori znači to je bilo veliko slavlje i mi smo to doživeli na jedan naš način.“

Prisetili smo se i saigrača koji više nisu među njima, „Ja stalno to pričam, na žalost četrnestorica igrača iz moje generacija od  75. godine s kojima sam ja igrao nisu više među nama, nek im je večna slava i uvek se sećamo njih. Na žalost ni strelac prvog gola protiv Hamburgera, Sanid Beganović nije živ već više godina, i nek mu je slava fantastičan je gol dao, uvek se sećam tog gola koji je dao Beganović, bez obzira što sam i ja dao isto fenomenalan go. Ali nije tu više iz kupa UEFA nije Pantelić, nije Ljuba Stevanović, nije Rade Radisavljević, nije Martinović, nije Rinčić, da ne zaboravim nekog stvarno je velika stvar što su nosili dres Radničnog i što na žalost nisu više među nama.

U znak sećanja na prošle dane zaključio je, „Radnički je zauvek u srcu i to nikada ne može da se izbriše.“

Ekipu je u drugom osvajanju evrope predvodio Dušan Duca Nenković, a Radnički je slavio u sastavu: Milenković, Gavrilović, Obradović, Bojović, Vojinović, Drizić, Stojiljković, Đorđević, Nikolić (Stanković), Aleksić (Radosavljević) i Beganović.

Ovim fudbalerima iz prošlosti nov duh života je dao dokumentarni film „Legende Čaira“ producenta Olivera Paunovića i reditelja Vladimira Ristića, na Festivalu spotskog filma na Zlatiboru dobio je nagradu za najbolji dugometražni dokumentarni film i tako je selektovan i za prikazivanje na prestižnom festivalu u Milanu.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.