Velika subota, dan uoči Hristovog vaskrsenja – običaji i verovanja
Velika subota je dan uoči Vaskrsa u kome se završavaju poslovi neophodni za doček velikog praznika.
Sprema se i čisti kuća, sprema odeća, boje jaja, po pravilu ujutru, pre izlaska sunca.
U pitanju je drugi dan hrišćanske žalosti, nakon Velikog petka kada je Hrist razapet na Golgoti, zbog čega se i Velika subota, koju je prema verovanju Isus Hristos proveo u Hadu, podzemlju, i provodi u molitvi i tišini.
U Homolju se mesi kolač – vaskršnjak – okićen bosiljkom, kao i manji kolačići.
Najrašireniji naziv za današnji praznik je Velika subota, ali se u nekim krajevima ovaj dan zove i Strasna subota, Zavalita subota, Crvena subota i Dugačka subota. Svi ovi nazivi podsećaju na duge Hristove muka na raspeću.
Stari veruju da se zbog toga na današnji dan obavezno treba učiniti neko dobro delo ili udeliti milostinja siromašnima, veruje se da će se to višestruko vratiti dobročinitelju.
Na Veliku subotu se ne radi u polju i žene ne rade ručne radove. U kućama koje su imale smrtni slučaj, jaja se farbaju u tamno crveno, crno ili “maste” u čađi. Jaja, shodno narodnom verovanju, valja da boje isključivo žene.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
