Sport

VELIČKOVIĆ: Nišu vratiti dvoranu, a deci Srbije gimnastiku

"Naredne četiri godine posvetiću borbi da se deci Srbije vrati gimnastika, da se Nišu vrati gimnastička dvorana i da se gimnastici vrati nekadašnje dostojanstvo. Ne očekujem potpuni uspeh, ali svaki pomak bio bi dragocen"

Dr Saša Veličković, profesor na niškom Fakultetu za sport i fizičko vaspitanje, selektor muške gimnastičke reprezentacije Srbijei šef stručnog štaba muškog tima Gimmnastičkog kluba Niš (aktuelnog šampiona države), postao je i predsednik Gimnastičkog saveza Srbije. Time je prihvatio i najmanje tri kapitalne obaveze:

„Naredne četiri godine posvetiću borbi da se deci Srbije vrati gimnastika, da se Nišu vrati gimnastička dvorana i da se gimnastici vrati nekadašnje dostojanstvo. Ne očekujem potpuni uspeh, ali svaki pomak bio bi dragocen“, kaže Veličković za Niške Vesti.

N.V.: Da li ste za taj program nedavno tražili pomoć Božidara Maljkovića, predsednika Olimpijskog komiteta Srbije?

S.V.: Da. Božidar Maljković je imao puno razumevanja za našu orijentaciju i obećao podršku.

N.V.: Šta Vam je prioriet?

S.V.: Vratiti gimnastiku deci! Gimnastikaje bazičan sport jer omogućuje da se veći deo dece, posle pet-šest godina vežbanja, preusmeri na neki drugi sport, a da oni koji iskažu najviše talenta nastave da vežbaju po programu za kvalitetne gimnastičare. Na žalost, danas u mnogim gradovima Srbije, kakvi su i Kragujevac, Jagodina, Vranje ili Valjevo, deca uopšte ne mogu da se bave gimnastikom.

N.V.: Kako da se bave gimnastikom, ako je opšte poznato da škole daju fiskulturne sale u zakup onima koji mogu da plate?

S.V.: Ako je neka činjenica opšte poznata i 30 godina nema načina da se promeni, hajde da je prihvatimo! Napravimo pilot-program za desetak gradova u Srbiji sa po nekoliko škola, tamo gde postoje jači klubovi kao oslonac, i izračunajmo koliko staju korišćenje sala i rad trenera. To je simboličan iznos u odnosu na mogućnosti države i lokalnih samouprava. Troškove takmičenja i lične opreme snosili bi roditelji. Danas niko nema logičnu koncepciju, a kad se žalimo na nemaštinu, pitaju nas znamo li šta hoćemo – masovnost ili kvalitet!

N.V.: Pa šta hoćete?

S.V.: I jedno i drugo! Bez dece nema gimnastike, a bez gimnastike nema gimnastičkih medalja! To je bar jasno!

N.V.: Ako se desi čudo i država zaista podrži omasovljenje gimnastike, šta ćete raditi kad deca kvalitetom prerastu mogućnosti koje bi pružale školske fiskulturne sale?

S.V.:  To je drugi veliki zadatak. Danas u Srbiji jedino Novi Sad i Kostolac imaju dvorane u kojima, koliko-toliko, postoje uslovi za trening i međunarodna takmičenja. Beograd je jedini glavni grad u Evropi koji nema gimnastičku salu!

N.V.:  Gde je tu Niš?

S.V.:  Niš je čudo! Kad je 1927. godine dobio dvoranu („Sokolana“), na otvaranje su došli kralj Aleksandar i predsednici Narodne skupštine i Vlade Srbije. Posle 50 godina „Sokolana“ je srušena da bi se napravila škola, a gimnastika je dobila teskobnu trećinu nove fiskulturne sale, u kojoj danas vežbaju početnici uzrasta od 5 do 8 godina. Takmičari su prebačeni u deo stare vojne šivare, gde uopšte nema uslova za neke discipline (preskok, parter) niti za održavanje takmičenja.

N.V.: Kako je moguće da tokom celog jednog veka Niš nije mogao da reši problem gimnastike, koja mu je, ipak, jedan od najtrofejnijih sportova?

S.V.: Pre nekoliko godina trebalo je da se sagradi gimnastička dvorana pored škole „Mika Antić“. Stigle su u tu svrhu i neke evropske pare, ali temelj nikad nije započet! Tu dvoranu moramo vratiti Nišu!

N.V.: Da li je i za to preduslov da država promeni odnos prema gimnastici?

S.V.: Gimnastici treba vratiti dostjanstvo! Kada vam kažu: „Donesite neku svetsku medalju, pa zatražite pomoć“, onda to doživljavamo kao šamar dostojanstvu svih ljudi u gimnastici i zdravom razumu. Nema dece, nema školskih sala (one više nemaju ni gimnastičke sprave!), nema gimnastičkih dvorana – a pominju se medalje!? Gimnastički savez dobija 13 miliona dinara godišnje, od čega polovina odlazi na troškove kancelarije Saveza, a sa 7 miliona finansira se 8 gimnastičkih programa, od kojih četiri olimpijska. Takav tretman gimnastika ne zaslužuje…

N.V.: Zar je zaista država uvek kriva za sve?

S.V.: Bilo bi mi lakše da jeste, ali nije. S naše strane često nedostaju inicijativa, programi i upornost. Kada to postoji, državna i lokalna vlast se lakše odlučuju da pomognu. Zato moramo nastojati da i ovaj program ostvarujemo zajedno, završio je Veličković

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.

Povezane vesti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back to top button