Kultura

„To je Toma, pesnik i nesretnik“ Počelo snimanje novog dokumentarnog filma producenta Olivera Paunovića iz Niša

U Crnoj Gori počelo je snimanje dokumentarnog filma „To je Toma“, o srpskom pevaču narodne muzike, kompozitoru i pesniku, o čoveku koji je večita inspiracija mnogih. Ideju za ovaj film dao je Miloš Paović, urednik programa u Centru za kulturu i umetnost u Aleksincu, a prepoznao je producent Oliver Paunović koji je sa svojom ekipom krenuo u novu filmsku avanturu. Film će premijerno biti prikazan u Aleksincu, mestu gde je rođen Toma Zdravković, 20. novembra na dan rođenja velikog muzičkog umetnika.

Film će obilovati i mnogim ekskluzivnim fotografijama i snimcima nastalim tokom Tomine decenijske plodonosne karijere. Snimanje je počelo u Crnog Gori, a nastaviće se u Beogradu, Aleksincu, Nišu, Leskovcu.
„Radi se o dokumentarnom filmu, sa mnogo do sada nepoznatih detalja iz zivota Tome Zdravkovića, o kojima će govoriti njegovi prijatelji. O konceptu ne bih govorio sada, pokušaćemo da na drugačiji pristup „oživimo“ Tomu, jer postoji mnogo njegovih ličnih svedočenja, a upravo ona su bogatstvo kada se radi o dokumentarnom filmu. Ekipu je već preplavila emocija, što je za film od velike važnosti. Sve to govori da je Toma ostao nezaboravna ikona prave narodne muzike i jednog lepšeg vremena kada je sistem vrednosti postojao i kada su se cenile prave vrednosti u svim oblastima zivota“, objašnjava reditelj Boban Rajković.
Oliver Paunović, producent i Zoran Kalezić
„Prva klapa je pala u Crnoj Gori kod njegovog kuma i prijatelja pevača narodne muzike Zorana Kalezića. Dokumentarac o našem proslavljenom pevaču sadržaće svedočanstva njegovih prijatelja i saradnika, ali i poznavaoca njegovog života i dela. Motiv za snimanje dokumentarnog filma je 30 godina od njegove smrti. Film će imati i igrane elemente, a ja sam potpuno siguran da će glumac Narodnog pozorišta u Nišu Aleksandar Mihailović oživeti emociju koju su osećali kako njegova publika, tako i svi oni koji su bili u njegovoj blizini“, istakao je producent Oliver Paunović.
Dokumentarni film radi niška produkcija City Production.
„Toma Zdravković je velika inspiracija. Probaćemo da napravimo film koji će svojom pristupom i senzibilitetotom biti na tragu karaktera Tome Zdravkovića. Njegova popularnost je sada veće nego tokom njegovog života. Sve pesme koje je ostavio su maltene testamentalne. Tome u prilog govori i početak snimanja u Crnoj Gori i svedočanstva Zorana Kalezića, Tominog kuma i mladog novinara Nikole Kankaraša koji na jedan istoriografski način uređuje stranicu o pokojnom pevaču. Ubacivanje igrane strukture će dodatno oplemeniti film“, otkriva scenarista Vladimir Ristić.
Nikola Karankaraš, novinar koji uređuje stranu o Tomi Zdravkoviću
„Zadovoljstvo mi je što sam imao priliku da, pored Zorana Kalezića, Lepe Lukić, Miroslava Ilića, Tominog brata Ivana, mog saradnika i prijatelja Dalibora Stamenkovića, učestvujem u ovom nesvakidašnjem projektu za koji sam siguran da će gledaocima približiti Tomu Zdravkovića iz jednog sasvim novog ugla i otkriti nove aspekte njegovog života i stvaralaštva“, iskren je Nikola Kankaraš, koji uređuje facebook stranu o Tomi Zdravkoviću.

Tomislav „Toma“ Zdravković, rođen je u Aleksincu, 20. novembra 1938.  godine. Njagovi roditelji, majka Кosara i otac Dušan imali su petoro dece. Tomislav se rodio treći po redu, kada je porodica živela u Aleksincu. Pred početak rata Dušan se vratio sa porodicom u rodno Pečenjevce, koje se nalazi u blizini Leskovca. Кao vrlo mlad je prešao u Leskovac zbog nezaposlenosti. Bio je boem. Četiri puta se ženio, imao je ćerku Žaklinu i sina Aleksandra. Iako je alkohol bio najveći neprijatelj njegovog zdravlja, do poslednjeg dana je pio. Dugo se mučio sa rakom prostate, ali se nije pridržavao saveta lekara. Imao je tri brata: Aleksandra, Ivana i Novicu, koji je takođe pevač. Imao je i jednu sestru, Mirjanu.

Zoran Kalezić, kum Tome Zdravkovića

Poslednji koncert i javni nastup imao je u Beogradu, u restoranu „Ambasador“, maja 1991. godine.

„Toma Zdravković je bio čovek koji bi jednoga dana bio ekstremno bogat, a već sledećeg nije imao ni za hleb i mleko. Veruje se da kada je umro, nije imao para ni za sahranu, jer je navodno sve potrošio na poroke. Preminuo je u ponedeljak 30. septembra 1991. godine u Beogradu, u 53. godini života. Sahranjen je na Centralnom groblju u Beogradu“, govore podaci o njemu na Vikipediji.

Na dvadesetogodišnjicu smrti u Gradskom parku u Leskovcu je otkriven njegov spomenik u prirodnoj veličini, a u selu Pečenjevce spomen ploča sa natpisom: „Dao sam vam dušu svoju…“. U Pečenjevcu je 2014. godine otvoren restoran „Tomina priča“. U Beogradu je 28. septembra 2016. godine održan veliki koncert njemu u čast. O njegovom životu snimljeni su film i TV serija.

Svoju pevačku karijeru je započeo prvo u Leskovcu, a zatim i u Beogradu, u kafanama. U početku je imao vrlo malo uspeha, ali je kao već iskusan pevač dočekao eru masovne proizvodnje ploča i kaseta, te je vrhunac svoje slave doživeo 1980-ih.

U većini njegovih pesama violina daje melanholičnu atmosferu. Uglavnom je tekstove za pesme sam pisao i skoro uvek su bile autobiografske. Reč je o kafanskim, ljubavnim pesmama, kojima dodatni duh daje njegov umirujući glas, u kojima se uglavnom govori o neuzvraćenim ljubavima i patnjama.

Iza sebe je ostavio mnoštvo pesama koje su i danas veliki hitovi: „Da l‘ je moguće“, „Ej Branka, Branka “, „Danka, “„Dotak’o sam dno života“, „Кafana je moja sudbina“, „Evo već je jesen a tebe još nema“, „Prokleta nedelja“, „Tužno leto“, „O ciganko moja“, „Svirajte noćas samo za nju“, „Ostao sam sam“, „Кiša je padala“, „Za Ljiljanu“ (posvećena glumici Ljiljani Blagojević), „Umoran sam od života“, „Pesme moje“…

 

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.

Povezane vesti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back to top button