Manastir Hilanadar još vida rane nastale u požaru 2004. godine kada je vatra uništila gotovo polovinu manastirskog kompleksa. Zahvaljujući donacijama obnovljeno je više od 70 odsto izgorelog dela kompleksa. Među donatorima prednjače Niš i Nišavski okrug. Tim povodom u restoranu Stambolijskih priređeno je veče zahvalnosti.
Naša veza sa Hilandarom, veza je sa korenima, identitetom i najznačajnijim nasleđem koje imamo. Obnova traje više 14 godina i predstavlja veliki i kompleksan poduhvat kakav je, poslednji put, još u XV veku urađen na ovoj velikoj pravoslavnoj svetinji, staroj više od osam vekova. Srbija i srpski narod su do sada učinili mnogo da pomognu obnovu Hilandara. Jedan od svetlih primera podrške i pomoći, je primer Niša i Nišavskog okruga koji su posebnu pažnju posvetili osavremenjavanju života manastira Hilandar.
“Ovo veče je zahvalnost manastira Hilandar za više donacija koje su ustanove, javna preduzeća i Grad Niš davali u obnovi mnastira Hilandar. U poslednje dve godine Niš je bio velika podrška u izgradnji energetskog sistema. Zahvaljujući niškim stručnjacima realizovani su infrastrukturni projekti koji, na tom poluostrvu odvojenom od sveta, bez asfalta i savremene civilizacije, treba da omogući manastiru funkcionisanje za duži vremenski period. 
Urađen je hilandarski energetski sistem, urađeno kabliranje i postavljanje savremene telekomunikacione opreme i postavljeno desetine kilometara vodovodne mreže. Vrednost svega toga je oko 200.000 evra. Za završetak tog dela posla potrebno je još oko 150.000 evra, a znatno više će koštati instaliranje solarnog sistema koji je u planu. Moram da naglasim da donacije nisu bile samo u novcu. Polovinu čini oprema i material, dok drugu polovinu čini angažovanje radnika. Reč je o ljudima koji su, odrekavši se svojih dnevnica, dobrovoljno dolazili na Svetu Goru kako bi pomogli u izvođenju radova”, rekao je Milivoje Ranđić direktor Zadužbine Hilandara iz Beograda.
Angažovanje niških preduzeća, ustanova, institucija i pojedinaca u obnovi srpske svetinje je nemerljivo, ali takođe, i nepoznato javnosti, svih ovih godina.
“Sve što se radilo 14 godina posle stradanja manastira Hilandar u velikom požaru, radilo se u tišini, nismo se hvalili. Posebno mi je drago što se na ovaj način kruniše saradnja regije Volvi u Grčkoj i Nišavskog upravnog okruga, koja je ozvaničena pre oko sedam mesci. Još tada je predloženo da promociju hrane i vina sa Hilandara održimo i u Nišu. Naši gosti iz Grčke su izrazili veliku zahvalnost prema svim ljudima koji su im pružili materijalnu, kao i pomoć u ljudstvu, kako bi veliki posao bio završen. Saradnju nastavljamo i dalje, jer je zajednička namera da najveći manastir sa srpskim monaštvom na svetu, obnovimo i uređen predamo budućim generacijama”, kazala je Dragana Sotirovski načelnica Nišavskog upravnog okruga.
Večeru koja je poslužena u ekskluzivnom restoranu Stambolijskih, za predstavnike grada Niša, Nišavskog okruga, preduzeća i medija, organizovali su Hilandarci, koji rade za Manastir, želeći da se zahvale građanima Niša i južne Srbije koji su i molitveno i materijalno pomogli obnovu Hilandara. Delegaciju iz Grčke, činili su komercijalni menadžer manastira Hilandar Zaharios Panajotidis, šef kuhinje Kasioras Marios, glavni kuvar manastira Hilandar Hristos Gremos i još četiri kuvara koji, godinama, vrlo posvećeno promovišu svetogorske specijalitete. 
Sva pripremljena jela, koja se inače služe u posebnim prilikama, istovremeno su i ekskluzivna i jednostavna. Po načinu pripeme i serviranja svakako jesu dostojna carske trpeze. Namirnice i začini koji se uobičajeno koriste za pripremanje ovih jela, jesu karakteristični za područje Mediterana i mediteransku kuhinju koja se smatra najzdravijom i jednom od najbolje balansiranih.
Čorba od karfiola, salata od pligurija i peršuna sa morskim plodovima, kritaraki pasta sa račićima i tartufima, oktopod punjen favom (vrsta sočiva) u sosu od crvenog vina sa cimetom i kao deert, mil fej od jabuke sa dunjom i cimetom, pripremljeni po receptima koji su posle osam vekova prvi put predstavljeni srpskoj javnosti, jesu specijaliteti kojih se ne bi postidela nijedna carska trpeza naročito u danima Božićnog posta. Uz ova jela na večeri zahvalnosti služena su vina sa vinogorja Manastira Hilanadar.
Završetak obnove manastira Hilandar do 2022. godine
Radovi teku sporo jer se izvode na najkonzervativniji način, kako bi se sačuvalo sve ono što je preostalo i da bi se lepota manastira ponovo vazdigla, rekao je Milivoje Ranđić direktor Zadužbine Hilandara iz Beograda.
“Nadamo se da izgoreli deo možemo da završimo u naredne tri gopdine. Živimo u teškom vremenu, mada ni u Grčkoj nije mnogo bolja situacija nego kod nas. S jedne strane zavisimo od finansijskih sredstava. Samo za obnovu preostalih manastirskih objekata koji su izgoreli u požaru potrebno je još oko 3,5 miliona evra. S druge strane, građevinskih radnika je sve manje u Srbiji, ali i u Grćkoj, i to se poslednjih godinu dana i te kako oseća. Ali, imamo jaku volju, naša braća po veri iz celog sveta žele da pomognu, zato verujemo da ćemo uspeti”, ističe Ranđić.
U obnovu Hilandara u proteklih 10 godina uloženo 795 miliona dinara (6,7 miliona evra) budžetskih sredstava.
U požaru 4. marta 2004. godine izgoreli su manastirski konaci iz perioda od 14. do 19. veka i četiri paraklisa – male unutrašnje crkve.
Sveta carska srpska lavra Hilandar i jedan od najznačajnijih duhovnih i kulturnih središta srpskog naroda, nalazi se na Svetoj Gori, autonomnoj monaškoj zajednici u severnoj Grčkoj, na istočnom kraku poluostrva Halkidiki. Manastir su, na ruševinama starijeg manastira, 1198. godine osnovali bivši veliki župan Stefan Nemanja (1166-1196) i njegov najmlađi sin Rastko, kasnije Sveti Sava.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
