Merenja Agencije za zaštitu životnu sredinu pokazuju da je Niš jedan od gradova sa najzagađenijim vazduhom u Srbiji. Koncentracije suspendovanih čestica i čestica teških metala (PM10) čestica dostizale su proteklih dana i 250 mikrograma po metru kubnom, dok je dozvoljena koncentracija 50 mikrograma.
Da li su ovakvi rezultati merenja uobičajena pojava u sezoni loženja? Koliko je vazduh zaista zagađen i opasan po zdravlje ljudi? Da li je potrebno i koje mere preduzeti? Ima li razloga za brigu? Ovo su neka od pitanja o kojima je bilo reči na forumu “Kako izgleda vazduh u Nišu”, koji je danas organizovan u Medija i reform centru.
Profesor fakulteta Zaštite na radu Amelija Đorđević istakla je da zagađenje vazduha nije nešto što se dešava trenutno, već je prisutno i u godinama unazad.
„Izveštaj Agencije za zaštitu životne sredine pokazuje da je kvalitet vazduha u Nišu bio u trećoj kategoriji 2010. godine, 2011. godine i 2012. godine. Onda se dešava da kvalitet vazduha bude 2013. godine i 2014. godine u prvoj kategoriji. U 2015. godini se vrši preskakanje odredjenih merenja. U 2016. godini i 2017. godine imali smo treću kategoriju kvaliteta vazduha. Prema našoj zakonskoj regulativi treća kategorija je najniža kategorija vazduha“, istakla je Đorđević.
Prema njenim rečima, ono što je uticalo da kvalitet vazduha svrstamo u treću kategoriju je povećanje čestičnog zagadjenja pre svega česticama PM 2,5 u 2017. godini.
“Čestice PM2,5 predstavljaju jedan od favorizujućih faktora za nastanak odredjenih bolesti. Najnovija istraživanja pokazala su da čestična zagadjenja kao što su PM10 i PM 2,5 odgovorna za nastanak ne samo repsiratornih i kardiovaskularnih bolesti, već i za pojavu odredjenih imunoloških bolesti, da imaju uticaj na pojavu bolesti endokrinog sistema, a svakako i na pojavu kancerogenih bolesti”, izjavila je Đorđević.
Predstavnica organizacije „Zeleni ključ“ Olivera Milošević istakla je da problem zagadjenog vazduha ne može da se reši preko noći.
„Rešenje treba tražiti u dobrom upravljanju saobraćajem, prelasku na obnovljive izvore energije, u gasifikaciji, ozelenjavanju svakog javnog prostora gde god je to moguće i gde to urbanistički planovi dozvoljavaju. Rešenje je i uključiti što veći broj gradjana u odlučivanje i informisanja. Jedan vrlo mali procenat građana je sada upoznat sa ekološkim problemima“, istakla je Milošević.
Lekar Zavoda za plućne bolesti Goran Janković rekao je da postoji direktna i visoka korelacija izmedju aerozagadjenja i masovnih nezaraznih plućnih bolesti kao što su bronhijalna astma, hronični opstruktivni bronhitis, sindrom hroničnog bronhitisa i primarnog raka pluća.
„Imamo problem zagađenja vazduha i u kućama i stanovima, na poslu, na ulici. U saobraćaju imamo automobile 16 ili 17 godina stare i nisu adekvatno servisirani. Uz to imate i problem loše ventilacije grada i nedovoljno zelenila. Kada sve to skupite dobićete jedan globalni problem aerozagađenja“, izjavio je Janković.
On je kazao da problem moraju rešavati svi, počev od građana, preko stručnih institucija do nevladinih organizacija, lokalne samouprave i resornog ministarstva.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
