VASPITAČICE POMAŽU U KOVID BOLNICAMA: Rad sa decom zamenile brigom o kovid pacijentima

Vanja Stojanović i Anica Milošević su medicinske sestre vaspitači a svoja dosadašnja radna mesta u vrtićima PU „Pčelica“ i rad sa decom zamenile su radom u Kovid bolnici UKC Niš. One su deo tima od deset medicinskih sestara iz „Pčelice“ koje su vođene humanim pozivom koje su odabrale odlučile da priskiče u pomoć lekarima i medicinskim sestrama u crvenoj zoni, ali pre svega da se nađu pri ruci pacijentima koji vode svoju najvažniju životnu bitku.

Dobrovoljno su se prijavile da obuku skafandere i budu tamo gde je danas najteže biti ubeđene da njihova topla reč i osmeh mogu da znače pacijentima na putu ozdravljenja isto koliko i lekovi i reči lekara.

I Vanja i Anica se nisu pokajele zbog odluke koju su donele i da se ponovo pitaju učinile bi isto. Anici je ovo prvi boravak u crvenoj zoni, a za Vanju je ovo povratak jer je i tokom prošle godine bila sa najtežim kovid pacijnetima.

„Poziv za koji sam se opredelila sam po sebi podrazumeva da moram da budem uvek tamo gde je pomoć nekome najpotrebnija. U ovom trenutku to je kovid bolnica UKC i ja sam tu. Sama sam izabrala da se nađem u privim redovima u borbi protiv virusa korone i nikada se nisam pokajala zbog toga. Kada sam prvi put ušla u crvenu zonu bila sam zadužena za najstarije pacijente koji su stigli iz Gerontološkog centra u Nišu. Želela sam da tim  starim ljudima pomognem, da ih utešim toplim rečima, da im oteram strah, izmamim osmeh, da u našoj blizini osete sigurnost. Nameštala sam  sa koleginicima krevete, presvlačila ih, sređivala sobu“, kaže Vanja Stojanović.

Prvi put  je u kovid bolnici provela dve nedelje. Ni sada se nije dvoumila da se vrati. Straha nema jer ga zamenjuje želja da se pomogne pacijnetima.

„Kada prođem  dezobarijeru na ulazu u UKC ostavljam svoj život sa strane i jedina stvar o kojoj razmišljam je da pomognem pacijentima, da sve bude u najboljem redu i da se što pre vrate svojim  porodicama. Oni su željni tople reči, a kada nas vide osećaju se sigurnije“, dodaje Vanja.

Anica Milošević je prvi put u kovid bolnici UKC Niš a do pre nedelju dana družila se sa decom u vrtiću „Slavuj“ gde radi već šest godina. I ona se dobrovoljno javila da pomogne najtežim kovid pacijnetima.

„Želja da pomognemo ljudima kojima je ugrožen život nadjačava strah koji osećamo kada ulazimo u crvenu  zonu, a prisutan je i ne može se reći da se ne plašimo. Sa druge strane, poziv koji sam odabrala obavezuje me da pomognem ljudima kada je to potrebno“, kaže Anica i dodaje:

„Rad u vrtiću je u mnogome razlikuje od rada u Kliničkom centru. Deca iz vrtića nama prenose pozitivnu energiju jer su ona uvek pozitivna, a ovde smo mi te koje pacijentima dajemo tu energiju.Njima je potrebna pomoć i podrška u svakom smislu, od fizičke  do psihološke podrške i oni to od nas očekuju“.

Slabašna bakica koja bespomoćno leži u krevetu i želi samo da dobije čašu vode je slika koju Anica Milošević ne  može da izbriše iz sećanja.

„ Bila je toliko bespomoćna a u isto vreme me je toliko podsetila na moju baku da umalo nisam zaplakala.Ta slika mi se duboko urezala u pamćenje. Uvek ću se sećati tih ljudi koji  se zajadno sa lekarima bore za život i njihovih molbi da im pomognemo. Zbog toga mi je drago što sam sa njima jer im ulivam nadu i poverenje“, kaže Anica.

Kada u prolazu čuju da neko kaže da korona ne postoji one ne reaguju. Ne kažu ništa. Jedino žele da tu odsobu uhvate za ruku i povedu je sa sobom da samo tokom jedne smene budu sa njima u kovid bolnici.

„Kada bi vidili sve one slike koje mi vidimo nikada tako nešto više ne bi rekli“, kaže Anica i dodaje da će se uvek odazvati pozivu za rad u kovid bolnici kad god je to potrebno.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.