UZ KRIGLU NIŠKOG sa Stručnim timom Niške pivare

Na Svetog Nikolu donosimo vam priču o posvećenosti, zajedništvu i svim onim stvarima koje se tiču proizvodnje Niškog piva koje vas zanimaju a niste ih znali (barem ne do detalja).

Sa Stručnim timom Niške pivare na čelu sa direktorkom proizvodnje Marijom Stevanović, rukovodiocem primarne proizvodnje Goranom Brankovićem, zatim rukovodiocem pogona punjenja piva Aleksandrom Kostić, rukovodiocem kontrole kvaliteta Jovanom Komnenović i koordinatorom pogona punjenja piva Miljanom Stojanovićem razgovarali smo u kafani Kabak, gde smo, uz sjajnu hranu i Niško pivo, pokrenuli priču o proizvodnji piva koje je zaštitni znak juga Srbije. Iskreno se nadamo da ćete sa rodbinom i prijateljima uživati u priči idealnoj za slavske trpeze, koje krasi Niško pivo.

Pitanja su bila spremna, hrana i pivo posluženi a odgovori su, do pred kraj intervjua, davani kolektivno, uglas, što dodatno pokazuje o kakvom je zajedništvu reč. Uživajte!

Kako se nosite sa odgovornošću jer stojite iza imena “NIŠKO”, bavite se recepturama, proizvodnjom i kvalitetom Niškog piva? Kolika je odgovornost?

Što se tiče odgovornosti i povezanosti sa kvalitetomnašeg primarnog proizvoda, sasvim smo sigurni da je u proizvodnji upotrebljena sirovina koja je prošla sve bezbedonosnepreglede i preglede ispravnosti, od proverenih dobavljača. Nakon prijema sirovina, vrši seprovera kvaliteta i u internoj laboratoriji. Pored osnovne sirovine, a to je ječmeni slad, tu su i voda, hmelj i pivski kvasac. Bezbednost proizvoda je na prvom mestu u svakoj fazi proizvodnje. Pre stavljanja u promet, svaka serija proizvodnje gotovog proizvoda (LOT), proverava se interno, odnosno podleže i kontroli bezbednosti od strane akreditovane državne ustanove, Instituta za javno zdravlje Niš. Što se tiče apsekta kontrole kvaliteta, mi kontroli pristupamo sa svešću da su zdravlje i zadovoljstvo potrošača na prvom mestu. Zato smo sigurni da kvalitet nije rezultat slučajnosti. Odgovornost je u svakom trenutku velika i obavezujuća, ali ona nama nije teret već izazov, pa se trudimo da opravdamo poverenje koje nam je dato od strane poslodavca i menadžmenta ali i krajnjih potrošača zbog kojih postojimo.

Da li biste nam objasnili, u koracima, kako teče proizvodnja Niškog piva? Takođe, mogli biste da podelite sa čitaocima naše rubrike štošta o bunarima Niške pivare, tankovima za odležavanje piva i slično?

Voda je osnovna sirovina u proizvodnji piva i njen udeo u sastavu proizvoda je do 89%. Samim tim – jasno je koliki je njen značaj. Mi imamo vlastito vodosnabdevanje iz dubinskih bunara, vodu crpimo sa nekih 130 metara dubine i usmeravamo je direktno u varionicu u kojoj počinnje proces proizvodnje. U zavisnosti od sastava vode, u pivarstvu razlikujemo tipove piva kao što suplzenski, dortmundski i minhenski tip piva. Na osnovu mineralnog sastava i tvrdoće vode naše pivo je najbliže minhenskom tipu piva. Što se tiče ostalih sirovina, deo njih je domaće proizvodnje, a deo iz uvoza. Prva faza proizvodnje, proces ukomljavanja sirovina, odnosno proizvodnja pivske sladovineje tradicionalan. Sledeća faza, je proces vrenja odnosno fermentacija. Pivo odležava u horizontalnim tankovima, i upravo mu takav način vrenja daje autentičan i prepoznatljiv ukus. Nakon fermentacije, pivo sefiltrira. Pre punjenja u odgovarajuću ambalažu, pivo se mikrobiološki stabilizuje pasterizacijom. Niško pivo pakuje se u staklenu 0,5L i 0,33Lbocu, PET bocu, KEG burad i limenku. Primarna proizvodnja je srce celog procesa, dok se u punionici vodi računa da se kvalitet i autentičan karakter i ukus očuvaju u svakoj jedinici ambalaže.

A šta nam možete reći o fami koja je nastala oko razlika između malog i velikog Niškog piva? Iako ljudi znaju da, praktično, nema razlike osim u količini, šta je to što izaziva takve reakcije i stvara mistiku oko ovog pitanja?

Jedina razlika je, zapravo, vezana za temperaturnu razliku koja nastaje tokom konzumacije piva. Poznavaoci pivske kulture služenja i konzumacije piva, će vam reći, da na senzorne karakteristike jedne vrste piva utiču: temperatura služenja, vrsta materijala od kog je napravljena ambalaža u kojoj se pivo poslužuje kao i njen oblik. Različiti tipovi piva konzumiraju se na različit način. Temperatura veoma utiče na ukus piva. Što je temperatura niža, izraženiji je čulni doživljaj gorčine i ugljen-dioksida, dok suna višim temperaturamaizraženiji miris i arome. Da bi pivo tokom ispijanja duže zadržalo temeraturu koja je optimalna za određenu vrstu piva, služi se u kriglama od debelog stakla koje služi kao izolator, odnosno čašama sa stalkom koje sprečava da ruka koja drži čašu greje pivo. Takođe, krigla ili čaša treba da budu dovoljno velike da može da stane celo pivo iz boce sa penom, jer je pena izolator i sprečava zagrevanje i gubitak mirisa i aroma. „Malo Niško“ se brže ispija, pa je samim tim osećaj razlike između malog i velikog ustvari lični doživljaj svakog pivopije.

Nastavak razgovora UZ KRIGLU NIŠKOG sa posebnim sagovornicima – stručnim, petočlanim timom Niške pivare koji je zadužen za proizvodnju i kvalitet našeg i vašeg NIŠKOG PIVA, pročitajte na Niskapivara.com.

Pročitajte i ostale razgovore iz serijala UZ KRIGLU NIŠKOG.

Pratite Nišku pivaru i na društvenim mrežama:

FACEBOOK + INSTAGRAM 

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.