Uskoro film ,,Prvi srpski vladar svetitelj Sveti Jovan Vladimir”
Ovaj film je u režiji Đorđa Bojanića i đakona Dejana Jovanovića o prvom srpskom svetitelju i vladaru Jovanu Vladimiru čije mošti se nalaze u Albaniji, o njemu Srbi vrlo malo znaju.
Kadrovi za film snimani su u Elbasanu – Šin Đon (Albanija), Starom Baru, Mikuljićima, Rumiji (hodočašće do crkve Svete Trojice na vrhu Rumije na visini 1596 metara, prelepi kadrovi) tamo se svake godine tradicionalno na dan Svete Trojice iznosi krst Svetog Jovana Vladimira, koga čuva bratstvo Adrovića.
Obišli smo sa protojerejom Jovanom Plamencem i bratstvo Androvića u Starom Baru koje vekovima čuva krst Svetog Jovana Vladimira i imali smo priliku da vidimo i celivamo krst, naglašava Đorđe Bojanić.
U filmu govoriće protojerej Jovan Plamenca čovek koji je otkrio mošti u Albaniji Svetog Jovana Vladimira.
Govoriće i prof. dr Đorđe Đekić.
Ovo je priča o kojoj i dan danas ima dosta malo podataka i o kojoj naš narod skoro i ništa ne zna, nema toga dovoljno ni u udžbenicima istorije.
Vladimir je bio prvi srpski vladar svetitelj arhont-knez (kao i njegov otac) koga je Srbska pravoslavna crkva proglasila za sveca. Vladika Nikolaj Velimirović ga je od milošte nazvao kraljem.
Vladao je Dukljom, krajem 10. i početkom 11. veka, državom koja se prostirala na području današnje Crne Gore, Bosne i Herceovine, Severne Makedonije i Albanije.
Sveti Jovan Vladimir Srbski se smatra prvim srbskim svecem i nebeskim zaštitnikom grada Bara.
Njegovo najstarije, danas izgubljeno žitije nastalo je u Duklji verovatno između 1075. i 1089. godine; sačuvano je u skraćenom obliku u Ljetopisa popa Dukljanina, napisanom na latinskom.
Dosta o tome je pisao i Ava Justin Popović i vladika Nikolaj Velimirović, ali pored tih zapisa imamo i nova istraživanja koja će nam preneti u filmu Jovan Plamenac.
Odrubljena mu je glava ispred crkve u Prespi, carske prestonice, gde je i sahranjen… eto me ispred moštiju Jovana Vladimira (nalazi se deo moštiju)
Po jednoj verziji njegove moštiju su iz Prespe prenete u manastir Prečista Krajinska, blizu njegovog dvora na jugoistoku Duklje.
Od 1381. godine mošti su čuvane u manastiru Svetog Jovana Vladimira kod Elbasana (tu je sada samo deo moštiju), a veći deo moštiju nalazi se od oko 1995. godine u pravoslavnoj sabornoj crkvi u Tirani (koje su zaključane u oltaru).
Jovan Vladimir je 1016 godine u Prespi ubijen, srbski vladar Duklje, najmoćnije srbske kneževine toga doba.
Manastir svetog Jovana Vladimiran nalazi se u selu Bradašeš u okrugu Elbasana, danas se tu nalazi deo njegovih moštiju.
Albanci su ovu srpsku crkvu preveli pod albansku pravoslavnu crkvu, i za njih danas ova crkva nema nikakve veze sa srpskom crkvom i Srbima.
Oni su 2006.god ploču iznad glavnog ulaza u crkvu, na kojoj je bilo napisano ćirilicom ko je osnivač i ktitor svetinje su skinuli i na njeno mesto postavili ploču sa grčkim natpisom.
Ta uklonjena ploča sa srpskim ćiriličnim natpisom danas se čuva u jednom muzeju u Tirani.
Ova priča je zahtevna, i nadamo se da ćemo uspeti u ovoj realizaciji.
Srećom dozvoljeno mi je da snimim kadrove u crkvi kao i mošti Svetog Jovana Vladimira.
Hvala i bratstvu Andrović što nam je dozvolilo da snimim Krst Svetog Jovana Vladimira (koji se iznosi samo jedanput godišnje) i da snimim njihovu izjavu za film.
Hvala i protojereju Jovanu Plamencu na gostoprimstvu, veliki je to duhovni čovek, naglašava Đorđe Bojanić.
Tek sada sledi težak proces montaže sa đakonom Dejanom Jovanovićem.
Završetak filma očekujemo sredinom septembra.
Narator u filmu je Boban Kočev (voditelj Radio Glas Niška Eparhija).
Kao i ostali filmovi i ovaj ako Bog da njegovu realizaciju biće prikazan preko jutjuba i moći će da se preuzima i emituje bez ikakve zarade i apanaža.
Priredila: Srpska istorija.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
Велико хвала на овом чланку, а још више хвала људима који стварају овај филм! Молим Вас само, не користите у тексту непрлавилне облике придева „српски“ – „србски“ јесте неправилан облик, Правопис је изричит по том питању. Чини ми се да је форсирање тог облика са б још једна од подела којима смо врло склони. Хвала, свако добро!