Kad mi neko kazhe „Ja sam urban“ na prvu mi dođe da mu kažem „Pa dobro, nije strašno“. A jeste strašno. Ne može da se zivi od njih. Ako šta kolje gradove X godina, onda je to to. Šta? Nije jasno?
Znam da nije. Posebno onima koji se predstavljaju kao urbani, jer za njih biti urban znači biti bolji pametniji, svesniji, lepši. Kad izgovaraju „Ja sam urban“, to zvuči kao „imam onu stvar d 35,5 cm“. Jedini je problem što biti urban uopšte ne znači to. Posebno ne danas. Verbalni pokazatelj stvari „Ma, pali!“
Urbana sredina je ona koja je neuporedivo gušće naseljena od ruralne i zbog toga ima drugačiji ritam. U početku, urbana sredina je zahtevala veću svest o okolini. Takođe, urbana sredina je zahtevala veću svest o higijeni. Niste se smeli, na primer, posrati ispod drveta u parku, pošto se tamo igraju deca, prilično osetljiva na ešerihiju koja uglavnom obitava po anusima.
Biti urban je značilo, biti bolje informisan od onih iz ruralnih sredina.
Urbani se već vekovima busaju u prsa tolerancijom prema onome što je drugačije. Međutim, evo upravo još jednog dokaza da je poslednji vek prevrnuo univerzum naglavačke dok ruralci nemaju problema sa drugim ljudskim vrstama, čak ni onima koje ne vole, i sasvim prijateljski prihvataju i urbane i komuniste, i radikle, i Partibrejkerse, i Marka Nastića, i Sergeja ćetkovića, i Velju Selju i Natašu Bekvalac i Ćazima Osmanija.
Urbani smatraju da su samo oni vredni postojanja, a da svi drugi koji se od njih razlikuju švercuju na ovoj planeti. Nije da bi baš sad pucali u glavu onoga ili onima koji se ne uklapaju u njihovu sliku ispravnog, ali recimo da bi bili zahvalni onome ko bi to učinio i još bi ga častili hladnim pivom.
Postoji još jedna stvar koja se potpuno izvrnula naopako. U ranijim vremenima urbanost je podrazumevala svest i poštovanje prema ljudima koji nas okružuju. Samim tim, bili su verbalno sposobniji i socijalno razvijeniji. Umeli su kroz razgovor i gest da iskažu poštovanje, da sagovorniku otvore put do obostrano interesantnih tema, da dijalog učine smislenim i korisnim. Današnja „urbanština“ podrazumeva da se sagovorniku pristupa sa blagim prezirom i podrazumevanjem da on ne zna i greši, te da nije vredan dijaloga.
Ukoliko do dijaloga ipak dođe, sagovornik se sluša samo u toj meri u kom trenutku će uhvatiti pauzu kako bi udahnuo vazduh, pa da počne sa svojim izlaganjem. Jer, pobogu, šta bismo mogli novo da čujemo od njega kad već sve znamo, a predstavljajući sebe dajemo mu „svetao“ primer kakav bi on trebao da bude, samo kad bi mogao.
„Urbani likovi“ su kao po nekom difoltu stanovnici riznica znanja odrastaju okruženi univerzitetima i bibliotekama, javnim tribinama … Ali, usud istine se vremenom pretvori u predrasudu, i to se desilo, naime, i na ovom polju.
Postali su žrtve sopstvene arogancije. Smatrajući svoju pamet preširokom za čengele prirodnih nauka, oni pretežno studiraju neku neupotrebljivu društvenu, ili čak ništa, jer smatraju da je dovoljna referenca što su urbani. Zato se anketom na fakultetskim predavanjima dolazi do frapantnog rezultata u klupama preovlađuju seljačići zdrava, rumena deca jedrih i zdravih tela, čija je motivacija jača od neke pedesetogodišnje nuklearke iz hladnog rata.
Na kraju, postavlja se sasvim realno pitanje zbog čega urbani likovi tako sektaški insistiraju na toj svojoj „urbanosti“?
Odgovor bi trebao biti više nego jednostavan. Zato što nisu visoki, zgodni, bogati, nemaju obrazovanje, društveni polozaj, novac, lep glas, snaznu građu, veliki auto ili veliki p…, a moraju biti, po nečemu, superiorni u odnosu na druge
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
