Promo

Upala srčanog mišića – miokarditis i COVID-19: Kako ga izlečiti na vreme – MEDIKOTIM PULS

COVID-19 je je već postala svakodnevna realnost u kliničkoj praksi. Infekcija koronavirusom se javlja u najrazličitijim kliničkim oblicima. Kardiovaskularne bolesti kao nazastupljenije od svih bolesti kako kod nas tako i u svetu  itekako su značajne sa aspekta aktuelne epidemiološke situacije. Dosta se piše o uticaju COVID-19 na srčani mišić i to kako u toku akutne infekcije tako i u fazi oporavka gde možemo da ga posmatramo u okviru post – covid sindroma, kažu u Medikotim Puls. 

Miokarditis je bolest koja izaziva upalu srčanog mišića i klasifikuje se u grupu retkih bolest. Iako ne toliko učestala kao bolest krvnih sudova srca, upala srčanog mišića jeste veoma značajna bolest koja se može javiti kod ljudi svih uzrasnih kategorija, ali je, ipak, najčešća u populaciji mlađih i prethodno zdravih ljudi.

Miokarditis je javlja dva puta češće kod muškaraca i predstavlja treći vodeći uzrok iznenadne smrti kod dece i mladih. U stvari, najčešće pogađa, inače zdrave, mlade, atletske osobe, a visoko rizična populacija su osobe starosne dobi od puberteta do ranih 30-ih. U svetu godišnje od upale srčanog mišića oboli oko 1,5 miliona ljudi (oko 22 na 100.000 stanovnika) njih oko 20% razvije srčanu slabost, a 4-5 od 100.000 obolelih žena i 5-6 od 100.000 obolelih muškaraca umre zbog miokarditisa. Sve je više teških formi miokarditisa i u SAD je zabeležen porast u prethodnom 10-godišnjem periodu sa 7 na 12% bolesnika sa miokarditisom koji razvuju kardiogeni šok, a 2% mora da dobije mehaničku potporu cirkulaciji da bi preživelo.

Sa pojavom COVID-19 pandemije, primećeno je da značajan broj obolelih, u nekoj fazi COVID-19 bolesti, razvijaju i kliničke manifestacije kao posledicu nastanka miokarditisa – upale srčanog mišića. Zapravo, smatra se da oko 20% najtežih COVID-19 bolesnika boluje od miokarditisa, kažu u Medikotimu.

Korona virus je specifičan po mnogo čemu. Prošlo je više od godinu dana od kako se borimo sa Kovidom i do sada su lekari stekli značajno iskustvo o tome kakvu kliničku sliku izaziva Kovid, koji je profil pacijenata kod kojih se očekuju komplikacije i naravno, kako da lečimo pacijente obolele od Kovida.

Kovid treba posmatrati kao sistemsku bolest. Iako je najčešća klinička slika bolesti iskazana kroz respiratorne tegobe, značajan broj bolesnika ima raznovrsniju prezentaciju bolesti. Smatra se da je oko 20-30% bolesnika inficiranih sa korona virusom pod rizikom da razvije upalu srčanog mišića. Da li će doći do miokarditisa zavisi, najpre, od imunološkog statusa, virulentnosti virusa i opšteg zdravstvenog stanja pacijenta. S druge strane, moguće je da bolesnik koji prethodno nije bolovao od bolesti srca i krvnih sudova razvije upalu srčanog mišića. Međutim, trebalo bi imati na umu da su brojni faktori rizika koji su značajni za nastanak i razvoj komplikacija kod korona virusne infekcije, ujedno i faktori rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti (gojaznost, šećerna bolest, hipertenzija i dr.). Isto tako, pokazano je da novi sojevi virusa izazivaju težu kliničku sliku i pogađaju mlađu populaciju. Korona virus ima specifične receptore preko kojih može da napadne ćelije srčanog mišića što, posledično, dovodi do njegovog oštećenja, stvaranja ožiljka i smanjenja srčane snage. Ove promene su u manjoj ili većoj meri nepovratnog karaktera, kažu u Medikotimu.

Virusna infekcija se na srce najčešće proširi u toku upale disajnih puteva (npr. Covid19 pneumonije) ili u toku crevne infekcije kod enterovirusa. Koliko će biti teško zapaljenje srčanog mišića zavisi od imunoloških mehanizma i nasledne predispozicije (gustine receptora za viruse u srcu).

Nezavisno od COVIDA rizik za pojavu miokarditisa je veći u proleće i kasnu jesen. Bolest počinje virusnom infekcijom grla i/ili pluća ili prolivima, malaksalošću, bolovima u mišićima na koje se posle desetak dana nadovežu bolovi u grudima, gušenje, oticanje nogu, nepravilan srčani rad, malaksalost.  Sem po prethodnoj ili aktuelnoj infekciji i povišenoj telesnoj temperaturi i povišenim markerima upale u analizama krvi bol u miokarditisu nije uzrokovan fizičkim naporom, pojačava se na duboki udah a smanjuje pri naginjanju unapred, ne širi se u levu ruku niti vilicu i ne popušta na nitroglicerin. Karakter bola se u mnogome razlikuje od bola u akutnom koronarnom sindromu. Miokarditis može da prođe i sa vrlo malo tegoba, npr. samo sa probodima u grudima i preskocima u srčanom radu. Kasnije zaostanu priraslice između plućne i srčane maramice koje pri novim prehladama, premoru ili promenama vremena izazivaju probode u grudima. Ponekad, na sreću dosta ređe   miokarditis se može manifestovati  i progresivnom srčanom slabošću ili iznenadnom srčanom smrću zbog opasnih aritmija.

Veliki broj virusa,   tzv. kardiotropnih virusa ( oko 30-tak)  može da izazove miokarditis. Najčešći je Parvovirus B19, najpoznatiji su Coxsackie virusi, ali miokarditis mnogo češće može da izazove virus gripa, herpes simplex virus 6, hepatitis C, HIV, citometalovirus (CMV), Ebstein-Barr virus, pa i virus zapadnog Nila, a nažalost i SARS-CoV2 korona virus. Sem virusa upalu srčanog mišića često izaziva i Borrelia burgdorferi, parazit koga prenose zaraženi krpelji. Naši bolesnici se najviše boje Coxsacki miokarditisa, ali se on u poslednjih 10 godina veoma retko detektuje u samom srčanom mišiću iako skoro sve odrasle osobe i oko 90% dece ima u krvi anti-tela na Coxsackie viruse.

Klinička sumnja na miokarditis bilo u sklopu COVID-19 infekcije ili van nje  se postavlja na osnovu tipičnih tegoba, analiza krvi, promena u elektrokardiogramu i nalaza koji se dobijaju ultrazvučnim preglednom srca i magnetnom rezonancom.

Dijagnozu miokarditisa postavljamo na osnovu:
I- Kliničke slike
• Naglo nastali bol u grudima koji se pojačava na udah
• Gušenje, pojačano zamaranje
• Preskoci u srčanom radu, osećaj lupanja srca, gubici svesti
• Teška, progresivna srčana slabost i stanje šoka

II   Dopunskih dijagnostičkih procedura:
-EKG- 12 kanalni elektrokardiogram
– 24-48 –casovni Holter EKG
– Ultrazvučni pregled srca- Ehokardiogram
– MR-nagnetba rezonanca

III. Markeri oštećenja kardiomiocita
• Povišeni srčani enzimi (troponin) uz povišene markere zapaljenja (CRP)

Nakon preležane virusne infekcije srca kod velike većine bolesnika virusna infekcija ne dovede ni do kakavih trajnih oštećenja srca.  Manji deo pacijenata razvije proširenje i slabljenje  srčanih šupljina-dilatativna kardiomiopatija, što kasnije zahteva intenzivno lečenje i praćenje Veoma retko miokarditis brzo napreduje i za kratko vreme može da dovede do fatalnog ishoda  ili zahteva mehaničku potporu srcu (2%) . Veoma malom broju pacijenta   je neophodna transplantacija  srca.

Ono šti je veoma bitno reći je da osobe koje su se oporavile od miokarditisa treba da u sledećih šest meseci izbegavaju veće fizičke napore, a ukoliko su sportisti, imaju u tom periodu zabranu takmičenja. Nakon 6 meseci treba evetualno  uraditi test fizičkim opterećem. Pacijentima se savetuje pridržavanje mera higijensko- dijetetskog režima , odmor, dobar san i izbegavanje stresa.

Lekari MEDIKOTIM PULS  omogućili  su da brojne preglede i analize, kao i pregled na moguće obolenje – miokarditis uradite veoma povoljno. Za sve bitne informacije kao i slobodne termine za pregled, pozovite njihove brojeve telefona.

BRIGU O ZDRAVLJU PREPUSTITE ISKRENIM PRIJATELJIMA – MEDIKOTIM PULS

MEDIKOTIM PULS
MEDIKOTIM PULS
Svetislava Trgojevića 37, Niš
018 323 04 04
060 323 04 05
www.medikotimpuls.rs
FACEBOOK
INSTAGRAM

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.

Povezane vesti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back to top button