Moja pričaObrazovanje

UNIVERZITET “JOHANNES GUTENBERG” U MAJNCU UVRSTIO ANĐELU BRATIĆ MEĐU 75 NAJBOLJIH STUDENATA : Flauta me je odvela na izuzetna putovanja na kojima sam upoznala divne ljude

Redovna  profesorka na Fakultetu umetnosti Univerziteta u Nišu mr Anđela Bratić izabrana je za jednog od 75 najboljih studenata Univerziteta „Johannes Gutenberg“ u Majncu, Nemačka, povodom obeležavanja 75 godina rada Univerziteta, nakon drugog svetskog rata, mada sam Univerzitet postoji još od 1477.godine.

O ovoj privilegiji profesorku Bratić je lično obavestio profesor dr Georg Krausch, rektor Univerziteta „Johannes Gutenberg“ na kome je profesorka Bratić završila svoje poslediplomske studije, u klasi Dejana Gavrića. Ubrzo nakon ove vesti na njenu kućnu adresu je stigla i monografija Univerziteta. Anđela Bratić svira flautu.

“Velika mi je čast i zadovoljstvo što me je Univerzitet na kome sam završila poslediplomske studije uvrstio u 75 najboljih studenata Univerziteta i to povodom obeležavanja svog jubileja. Ta vest me je iznenadila jer nikada nisam razmišljala o tome a posebno ne  da ću se naći na spisku najboljih studenata jer je od mog boravka na tom Univerzitetu prošlo više od 13 godina. Očigledno sam  ostavila dobar utisak kada su me se i posle toliko godina setili što priznanje čini još dragocenijim. Pre par godina sam  sa kolegom Stevanom Spalevićem, pijanistom iz Niša, nastupala na Univerzitetu. Održali smo jedan lep koncert. Srela sam se tada sa profesorima koji su mi predavali na muzičkom fakultetu i bilo mi je jako drago zbog toga”, kaže Anđela Bratić.

Priznanje koje je dobila vratilo ju je 13 godina unazad a sećanja na prve dane provedene na ovom univerzitetu naviru kao bujica.

“Potpuno neplanirano sam otišla u Nemačku. Našla sam profesora Dejana Gavrića u čijom sam klasi i bila preko interneta. Poslala sam mu jedan moj snimak i zamolila ga za mišljenje. Kada je on odslušao snimak pozvao me je na prijemni ispit  i tako je sve počelo.

Inače osnovne akademske studije sam završila u Beogradu , ali sam u Nemačkoj posnovo studirala od 6 semestra i ponovo diplomirala tako da imam dve nemačke diplome, diplomu osnovnih studija i nakon toga koncertni ispit ili magistraturu koja traje 4 semestra. Na ove studije ne može svako i ograničen je  broj studenta koji mogu da se upišu iz celog sveta. Našla sam se u tom uskom krugu ljudi koji su stekli pravo da studiraju taj nivo studija što je za mene bio cilj od početka i jako inspirativno.Posle svakog semestra polaže se ispit pred komisijom od 12 članova  a oni odlučuju da li neko uopšte ima pravo da nastavi studije ili se njegov boravak na Univerzitetu tu završava. Veoma su rigorozni i ako ustanove da ne možete dalje nemate pravo da studirate više nigde u Nemačkoj. Ja sam, eto, prošla”, priča Anđela.

Sam prijemni ispit za poslediplomske studije na Univerzitetu „Johannes Gutenberg“ u Majncu, priča je sama po sebi za sebe.

 “Na sam prijemni sam došla sa svojom flautom koja je bila jako stara, srebrna sa jednim lepim usnikom. Dok sam čekala da me profesor čuje videla sam mnogo studenata iz Koreje, Kine i drugih zemalja. Oni su imali skupe, gotovo božanstvene instrumente, zlatne, veoma  vredne i dragocene. Držeći svoju flatu već sam počela da samnjam da li mi je tu mesto ili ne. No kako sam puna samopuzdanja pomislila sam “ja ću sa mojom flautom dati maksimum pa šta bude”.Ispostavilo se da sam dobro razmišljala a nakon položenog ispita dobila sam od fakulteta zlatnu flautu na služenje što je za mene bio san. Uživala sam svirajući na toj flauti jedno dve godine dok nisam kupila svoju koja je odlična i na kojoj i danas sviram”, seća se tih dana Anđela.

Trenutak kada je ugledala fakultet na kome je provela nekoliko godina i koji ju je uvrstio u 75 najboljih studenata ne bledi iz njenog sećanja.

 “Kada sam došla do fakultetske zgrade ostala sam bez daha.To je jedno izuzetno zdanje. Osetila sam veliko uzbuđenje ali sam se duboko u sebi radovala i nadala da ću i ja postati deo studenata koji imaju  privilegiju da tu studiraju. Posle par meseci studiranja, sećam se toga kao neke anegdodete, srela sam se na ulazu u zgradu sa profesorom. Pošli smo  zajedno do naše učionice koja je na trećem spratu. Profesor je pošao ka liftu, ja ka stepeništu.Onda me je on zaustavio i pitao zašto idem pešaka kada mogu liftom. Zbunila sam se nakon tog pitanja jer sam mislila da je lift samo za profesore. Taman posla da se ja vozim liftom. Dugo nakon toga smo se smejali ovoj zgodi i profesor i ja”, priča Anđela.

Anđela je na Univerzitetu „Johannes Gutenberg“ u Majncu provela četiri godine. Od samog starta ju je fasciniralo to da je Univerzitet dobio ime po čuvenom Jonasu Gutenburgu koji je osmislio mašinu za štampanje, ali i to što Univerzitet potiče iz 1477.godine i ima dugu tradiciju. U Drugom svetskom ratu Majnc je bio sravljen sa zemljem kada su ga Amerikanci bombardovali. Tada su srušene mnoge zgrade uključujući i sam Univerzitet. Kada se sada nađete u Majncu ništa vas ne podeseća na to da grada u jednom trenutku nije bilo. Sve je ponovo izgrađeno i sređeno.

“Univerzitet ima ogroman kampus gde se nalaze svi fakulteti, gde je i menza za studente. Ima i  svoju botaničku baštu, mnogo koncertnih dvorana i svega što je neohodno. Zapravo je to  jedan mali grad u gradu, a sam Majnc je poznat kao veliki univerzitetski grad. Profesor u čijom sam klasi bila, Dejan Gavrić, je iz Srbije i za Nemačku je otišao kao student sa nekih 20 godina i uopšte se nije vraćao u Srbiju. Jedna sam od  prvih studenata iz Srbije koja je došla kod njega da studira. On je u tom trenutku više govorio nemački nego srpski tako da smo  zajedno učili, ja nemački koji nisam znala uopšte a on je obnavljao srpski zajedno samnom.Tek kada sam se ja vratila u Srbiju 2008.godine on je prvi put krajem te godine došao ovde. Ima tu neke simbolike, pre svega za mene”, seća se Anđela, a drugi simbol koji joj je pokazao da je na dobrom putu bila je ulica u kojoj se nalazio hotel u kome je bila smeštena do prijemnog ispita a koja je nosila ime kompozitora Hendla.

U klasi profesora Dejana Gavrića kod koga je Anđela studirala bilo je petoro studenata, dve Koreanke, jedna Japanka i jedna Nemaca.

Anđala Bratić je ceo svoj život podelila sa flautom, sve lepe i nezaboravne trenutke ali i trenutke kada je bila nostalgična i pomalo tužna. Flauta je uvek bila pored nje i sa njom, a pokazalo se da je to veza koja se ne može raskinuti jer se u međuvremenu pretvorila u večnu ljubav. Donela joj je puno radosti a sa njom je obišla gotovo ceo svet.

“Moja nana je imala jednu staru flautu koju je dobila na poklon i na kojoj je prvo svirala moja mama. Kada sam upisivala muzičku školu svi su birali klavir i violinu. Ja sam imala  flautu i odabrala sam nju što se kasnije pokazalo kao dobro.Provela sam divne i izuzetne trenutke svirajući flautu i radeći svoj posao.Flauta me je odvela na neka izuzetna  putovanja na kojima sam upoznala divne ljude i njihove kulture. Ona je  obogatila moj život u svakom smislu i zato je i prerasla u moj životni poziv a pravi je blagoslov kada radite ono što volite. Onda to i nije posao već zadovoljstvo”, priča Anđela.

I tako, zahvaljujući flauti upoznala je i glumce koji su u Budimpešti gde je imala koncert, snimali sa Brusom Vilisom peti deo filma Umri muški.

 “Koncerti u Japanu i Koreji su mi doneli značajna prijateljstva. Veliko je bogastvo kada znate te ljude, kada vidite kako žive i način na koji oni deluju, kakva je njihova kultura i vaspitanje. Trudim se da sve što je lepo i što mi se sviđa usvojim za sebe i za svoj život. Na taj način obogaćujem svoj život ali prenosim sve to i drugim ljudima pa i svojim studentima”, dodaje Anđela.

Anđela Bratić Danković , srpska flautistkinja, rođena 1980. godine, diplomirala je na Muzičkoj akademiji u Beogradu pre nego što je položila koncertni ispit kod profesora Dejana Gavrića na Muzičkom univerzitetu u Majncu. Učestvovala je na majstorskim kursevima pod vodstvom Irene Grafenauer, Janosa Balinta i Iossi Arnheima i pobedila na brojnim nacionalnim i međunarodnim takmičenjima. Solo nastupi odveli su je u Ho Ši Min (Vijetnam), Seul (Južna Koreja), Vašington i Šarlot (SAD), Tokio (Japan) i mnoge druge zemlje Evrope. Kao član orkestra Mozarteum, orkestra Strauss festivala i Balkanskog orkestra, gostovala je na nacionalnom i međunarodnom nivou.

Snimci, kao i radio i TV produkcija dokumentuju njen umetnički rad. Anđela Bratić Danković izdala je dva CD -a, prvi sa delima virtuoznih operskih kompozicija „Fantazija“ i drugi sa delima srpskih kompozitora za flautu i ​​klavir „Inspirisani flautom“.

 

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.

Jedan komentar

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back to top button