Društvo

Umetnost čitanja stripova

Stripovi, poznatiji kao „deveta umetnost“ je umetnost u kojoj se stalno otkrivaju novi autori i dela koji inspirišu. Iako se smatralo da će digitalizacija sasvim izbaciti stripove iz knjižara i sa trafika, i da će sam strip kao medij biti „prespor“ za nove generacije čitalaca, ipak, jedan manji deo strip produkcije preselio na digitalne platforme, gde je dostupniji mlađima, dok je većinski deo nastavio da postoji u papirnom obliku. Naučnici su dokazali da nas čitanje stripova čini pamentijim i razvija ljubav prema čitanju knjiga. Da li i vi čitate stripove?

Ipak, stripu kao umetnosti nije bitno kako dolazi do čitalaca.
Foto: D.J.
Danas se cene stripova kreću od 150 dinara za pojedina kiosk izdanja do nekoliko hiljada dinara za ona luksuznija.

„Strip je za mene oduvek bio način izražavanja, magični spoj reči i slika, rekao bih savršen oblik izražavanja. Nisam to tako doživljavao kao klinac, ali vremenom, kad zaronite u taj svet, podjednako bogat u svim aspektima kao književni i filmski svetovi, otkrivate ga kao umetnost koja je još relativno mlada. Iako strip kao medij u nekom svom rudimentiranom obliku postoji već hiljadama godina, njegov zvanični, da tako kažem, život otpočeo je sa dnevnim novinama u Americi krajem XIX veka“, kazao je za Niške Vesti, vlasnik niške Striparnice.

I sam kaže da stripove čita toliko dugo da se ne seća dela svog života u kom nije imao neki omiljeni strip ili strip autora.

„Na sreću, odrastao sam tokom 1980ih, u periodu kada je strip bio lako dostupan, bilo ga je na sve strane, skoro svaki dnevni list i mnogi nestripski magazini su imali deo stranicu ili stranice posvećene stripu“, pojašnjava naš sagovrnik.

On navodi da već nekoliko godina unazad najaktuelniji su japanski stripovi, odnosno mange (manga je japanska reč za strip).

Među najpopularnijim među čitaocima jesu „Boneli“ strip, odnosno junaci italijanske kuće „Serđo Boneli“: Zagor, Dilan Dog, Nik Rajder, Julija… Sigurni smo da će se ljubitelji devete umetnosti složiti sa tim.
Autori stripova obrađuju najraznovrsnije teme – od svakodnevnih do istorijskih i filozofskih aspekata čoveka.

„Pre deset godina, kada sam otvorio striparnicu, ljubitelj stripa koji je dolazio u striparnicu imao je u proseku 35 do 40 godina, ali sada je situacija drugačija“, ističe on.

Podsetimo, u Nišu se već osam godina u partnerstvu sa „Nišvillom“ organizuje „Striporama“, Međunarodni festival stripa i popularne kulture, na kojem su gostovala neka od najzvučnijih imena stripa iz zemlje i inostranstva.
Pitali smo našeg sagovornika odakle ljubav prema čitanju stripova i da li će ovaj kulturološki fenomen ostati u senci digitalizacije.

„Stripove čitam od detinjstva to je ljubav koju sam nasledio od oca. Kao dečak sam voleo da čitam avanturističke stripove jer sam tako mogao da posetim daleke zemlje i predele u mašti od Amazonske prasume, preko Divljeg zapada do ulica svetskih metropola. Danas na strip gledam kao na umetnost i opuštanje, a čitam ih redovno, to mi je na neki način povratak u detinjstvo i neko bezbrižnije vreme. Jer,za razliku od stvarnog života u stripu na kraju zaista pobeđuju dobri momci“, kazao je Niškim Vestima, D. J.

Foto: D.J.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.

Povezane vesti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Back to top button

Ne možete kopirati sadržaj!

WP Twitter Auto Publish Powered By : XYZScripts.com