Ljubitelji slikarstva koji požele da vide najveću sliku u Nišu “Čegarski boj” čiji je autor Boža Ilić, jedan od najvećih posleratnih slikara u bivšoj Jugoslaviji, moraće da se obrate portparolu Višeg suda u Nišu i zatraže dozvolu za to.
Izgleda pomalo čudno, ali su propisi takvi, jer se ova slika, umesto na zidu u nekom muzeju, nalazi u Višem sudu i to u sudnici u kojoj se izriču kazne za najteža krivična dela. Radoznali posmatrači, ali i uživaoci u lepoj umetnosti moraće da sačekaju termin kada nema suđenja i kada je sudnica prazna.
A o tome kako se slika našla u sudnici umesto u nekoj od galerija gde bi bila dostupna svima, kako je nastala i koliko je Boža Ilić proveo vremena slikajući je, pa i o anegdotama koje su tom priliom nastale, priča akademski slikar Miodrag Daja Anđelković koji je odličan poznavalac strvaralaštva Bože Ilića. Radi se o slici “Čegarski boj” koja je nastala 1953.godine i koja je, osim po mestu na kome se nalazi jedinstvena i po veličini. Dimenzije slike su šest puta tri metra, ali je jedinstvena i tehnika koju je Ilić koristio slikajući je.
“Najveća slika u zemlji je “Bitka kod Sente” Ferenca Ajzenhuta, a Ilićeva slika je najveća u Nišu”, započinje priču Anđelković. “Slika je nastajala između 1953. i 1954.godine. Ona nije neposredno naručena za ovaj objekat i pomalo je šetala. Predviđeno je bilo, u prvi mah, da bude u Banovini, sredskom načelstvu, ali je procenjeno da neponovljivo dobro stoji baš u toj sali, sada Višeg suda u Nišu. To je velika slika koja zaslužuje baš takav tretman i toliko dobrog svetla, tako da je mesto na kome se sada nalazi najidealnije, a to što se tu održavaju suđenja, to je već neka druga priča. Inače, tada se u zgradi nalazio Niški srez”.
Miodrag Daja Anđelković dodaje da je autor slike naš najtalentovaniji slikar i kako sam kaže “govori to punim ustima i sa potpunom odgovornošću”, naglašavajući da je Boža Ilić najveći srpski slikar koji je slikao u drugoj polovini dvedesetog veka, sa sudbinom koja je, uglavnom, pratila sve velike sklikare poput Rebranta, a koji su završili život potpuno zaboravljeni. To isto dogodilo se i Boži Iliću koji je bio vanserijski talenat u slikarstvu.
“Nastanak slike se vezuje za velikog Božinog prijatelja Dimitrija Kulića koji se starao o Boži kao o svom bratu. Mislim da je on tada pokrenuo inicijativu da se slika nađe gde se sada nalazi”, objašnjava Anđelković. “Nažalost, slika nije dostupna široj javnosti jer ta “galerija” nije baš omiljena među narodom i sakrivena je malo od očiju javnosti”.
Anđelković dodaje da je Boža Ilić radio na slici godinu dana. I u vreme kada je u zgradi bilo službenika koji su prolazeći pored slikara zavirivali da vide kako slika napreduje. Povremeno bi zastali da uživaju u Ilićevom radu, a ponekad u prolazu pitali: “Biju li se Božo, biju?”, na šta je slikar odgovaro: “Biju, biju, biće krvi do kolena”.
„Ima krvi na slici. Doduše ne do kolena, ali ima do članaka“, kaže Anđelković, i dodaje da „na slici ima mnogo sablji, kopalja i odsečenih glava“.
„Slika je koncipirana na klasičan način, živa je, ustalasala, sa mnogo detalja. Oružje nosi čitav unutrašnji ritam. Kompozicijski gledano „vuče“ na Učela. Ima i elemenata Velaskezove slike „Predaje Brede“. Završava se ritmom koji se sreće kod Ežena Delakroa, ali još više ima dodira sa Teodorom Žerikoom, i to ne po atmosferi nego po kompoziciji. To je jedan romantizam, klasičan slikarski postupak“, objasnio je Anđelković.
Slikana je „jedinom mogućom tehnikom – kombinacojim tempere i ulja“, postupkom koji je praktikovan od kako su Jan Van Aik i njegov brat Hubert slikali. Tehnika, simbioza tempere i ulja, je zbog brzine slikanja ali i drugih tehnoloških prednosti bila najbolji izbor za slikanje jednog takvog velikog dela kao što je slika „Boj na Čegru“. Posebno što je Boža mogao da slika na bilo kakvoj podlozi jer je osnovni pigment, bez štrikovanja, esencijalni, najkvalitetniji. Veoma je držao do toga da sve bude „de lege artis“.
Boža Ilić je na velika vrata ušao u naše slikarstvo, odmah nakon završetka Drugog svtskog rata. Poznate su njegove tri slike koje su zasenile „Sondiranje terena na Novom Beogradu“, „Boj na Čegru“ i „Vijazma“. Tu je još jedna njegova slika za koju mnogi kažu da je „neuspeli portret maršala Josipa Broza“, kaže Daja, mada on ne deli mišljenje o tome da je neuspeli.
“Mada je bio veliki slikar, zadesila ga je sudbina koju dele i mnogi svetski slikari, poput Rembranta koji je umro potpuno zaboravljen”, kaže Daja. “Nešto slično dogodilo se i Boži, ali je ostao, baš zbog toga velika savest culture Srbije”.
Jedan od najtalentovanijih srpskih slikara Boža Ilić, tvorac najveće slike u Nišu „Boj na Čegru“, rođen je 1919.godine u selu Žitni potok kod Prokuplja.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
