Kolumna

Umesto In memoriam – Miroljub Kostić Kole

Miroljub Kostić – Kole, diplomac prve generacije Fakulteta primenjene umetnosti u Beogradu i kasnije redovni profesor na istom fakultetu, vajar i dizajner u Elektronskoj industriji u Ono vreme, autor statue „Naisa“ koja se dodeljuje na niškim Filmskim susretima, kao i bista Nikole Tesle i Mihajla Pupina koje se nalaze na niškom Elektrotehničkom fakultetu i učesnik svih značajnijih umetničkih poduhvata u našem gradu, preminuo je 5. septembra ove godine.

 

Umesto In memoriam, a kao poslednje „zbogom“ zbog opravdane sprečenosti da mu to kažem na ispraćaju, dozvoliću sebi malu privatizaciju ovog prostora da prenesem tekst koji sam na svom blogu objavila povodom obeležavanja 40 godina njegovog umetničkog rada. Tada se spontano, kod mnogih posetilaca izložbe Koletovih radova, javila ideja da „otkupimo“ jedan njegov rad, odnosno da Nišlije sami finansiraju izradu jednog njegovog rada, koja bi ukrasila ovaj grad.

Možda je došlo i vreme da se ova ideja realizuje?

Tekst koji sledi obavljavljen je 17. novembra 2013. godine.

U Nišu je otvorena izložba IPAK DESIGN, povodom 40 godina rada niškog umetnika, rodonačelnika srpskog dizajna, Miroljuba Kostića- Koleta. I tom prilikom, spontano se u nekoliko krugova posetilaca rodila ideja da grad ili građani sami, otkupe neko Kostićevo delo i postave ga u punoj veličini na nekoj  interesantnoj lokaciji u gradu. Da li će to biti statua Branka Miljkovića ili Plandovanje, manje je važno, a najvažnije je hoće li ovaj grad i hoćemo li mi kao građani imati sluha za to!
Zamislite ovakvog Branka Miljkovića na nekom lepom mestu u gradu.

Skulptura Branka Miljkovića, autor Miroljub Kostić
Skulptura Branka Miljkovića, autor Miroljub Kostić

Ili ove ovčice s pastirom, nazvane Plandovanje – lepe li reči, recimo u Čairu.

Plandovanje
Plandovanje

Dobro, da se ja pitam, dala bih glas za Branka – Plandovanje imam i kod kuće, ali, svakako bih se obradovala bilo kojem od ova dva rešenja.

Kada sam, na izložbi, prišla Koletu da mu prenesem ideju na koju smo došle moja prijateljica Daca, doskorašnja direktorka Galerije, bila sam prijatno iznenađena da je o tome istom  upravo govorila druga sugrađanka, vukući gradskog većnika za kulturu za rukav – da li bi grad mogao… to, da imamo istomišljenike, već je prvi dobar znak. Ko zna, možda i uspemo?

Na zadovoljstvo i radost, naravno, ne samo nas, Nišlija, već i mnogobrojnih posetilaca ovog grada, koji neretko imaju primedbe da nam je grad prazan. Dobro, bolje je da je i tako, nego da preraste u kič tipa modernog Skoplja, ali, koji god Koletov rad da bude izabran, bio bi na ponos i diku svih nas.

A za kraj, jedno „angažovano“ delo ovog umetnika:

Trulež naše stvarnosti
Trulež naše stvarnosti

-Vidiš ovo dole, objašnjavao mi je Kole, pokazujući na deo panja u osnovi skulpture, to je sve trulo, to je ono do 5. oktobra. Onda je ovo staklo, taj 5. oktobar, sve se vidi, sve je transparentno, a onda ovo , ovo gore, to ti je ono što je usledilo posle tog datuma.
Pogledala sam, gore, tražeći to, nešto, a tu je stajao drugi deo onog istrulelog panja .

Pored te truleži naše prošlosti i naše stvarnosti, stoje dve činije. U jednoj je šipak- to je narod dobio pošto se izborio za promene, nastavljajući da gricka  samo semenke, iz činije broj dva.

Dobili smo šipak da grickamo semenke
Dobili smo šipak da grickamo semenke

Rečitije od one bele separatističke ovce iz Plandovanja, koja se  uvukla u crno srpsko stado, s epilogom koji nam je poznat.

Više o izložbi  i o autoru- kopirala sam iz kataloga:

Povodom 40 godina umetnickog rada niški umetnik Miroljub Kostic priredice retrospektivnu izložbu u Galeriji „Srbija“ u petak, 15. novembra 2013. godine. Postavku koja je naslovljena „ZA VAS ZA NJIH ZA SEBE 1973-2013“ Cini deo bogatog umetnickog opusa iz oblasti industrijskog dizajna, crteža, male plastike i skulpture.

Zasnivajuci svoj umetnicki angažman na širokim interesovanjima, stvorio je bogate tematske celine. Originalna i prepoznatljiva dizajnerska rešenja industrijskih proizvoda koji su obeležili poslednje decenije proteklog veka i neponovljivi radovi u maloj plastici (priznanja, plakete, nagrade) cine znacajan deo ove postavke. Osoben pristup i jasna ideja vodilja u kreiranju proizvoda iz oblasti elektronike (TV prijemnici, miksete, radio uredjaji, terminali, tajmeri, satovi, Rentgen aparati…) umnogome su obeležili koordinate po kojima se razvijao dizajn na našim prostorima. Bogato iskustvo i veliki broj uspešno realizovanih projekata na ovom polju cine ga jednim od najuticajnijih autora na našim prostorima. Konacno, zvanje redovnog profesora na katedri za industrijski dizajn Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu i dugogodišnji rad sa studentima na izvestan nacin je zaokružio intenzivan profesionalni angažman Miroljuba Kostica.

Upecatljiv vajarski opus Miroljuba Kostica obuhvata spomenicku skulpturu i biste znacajnih istorijskih licnosti (Nikola Tesla, Branko Miljkovic, Franc Rozman, Kiš, Krleža…). Takodje, skulpture savremenika, kolega i poznatih likova kao i objekti malih dimenzija (Tima, Rade Midja i Daja, Djuro, Perica i Aca) govore o ogromnom kreativnom kapacitetu ovog umetnika. Besprekorno poznavanje razlicitih i uvodjenje i korišcenje novih materijala, izdvajaju ga kao neumornog istraživanja i inovatora.

Sa druge strane, sa crteža, portreta savremenika i realizovanih objekata Miroljuba Kostica išcitavaju se jasan, pronicljiv i opor umetnikov stav. Ton koji boji ovu znacajnu postavku ogleda se u neskrivenoj rezigniranosti realnošcu i situacijom u kojoj se nalazi umetnost ali i svaka intelektualna aktivnost. On nedvosmisleno ukazuje na odsustvo perspektive i uzaludnost kao jedini ishod umetnickog angažovanja.

Slobodan Radojkovic

Ključne reči

Povezane vesti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Pročitaj i :
Close
Back to top button
Close