Na redakcija niških medija stiglo je više nego dirljivo pismo učenika odeljenja II2 Prve niške Gimnazije „Stevan Sremac“ u kome se na svoj iskren dečji način pitaju zašto njihove razrdene profesorke srpskog jezika i književnosti Tanje Obradović više nema u školi, sa kojom su kako kažu imali odličan odnos i širili svoje vidike i koja im je bila, ne samo vrsni profesor i pedagog, već i osoba pred kojom su mogli da podele svoje probleme i tajne.
Učenici ne znaju zbog čega njihova razredna više ne radi u Gimnaziji, ali bi bili najsrećniji kada bi opet bili zajedno sa njom.
Oni su pored medija, uputili svoje pismo predsedniku Aleksandru Vučiću, Ministarstvu prosvete i Školskoj upravi Niš.
Pismo prenosimo u celosti…
TRAŽIMO POMILOVANJE
Sada smo u ludim godinama, najluđim, sve nam smeta i ništa nam ne
odgovara. Sve oko sebe smatramo stranim, čak neprijateljskim.
Najdobronamerniji savet roditelja je za nas osuda i uvreda, razlog za
svađu, prek pogled profesora je znak da nas ne vole. Nije to slučaj samo
sa II/2, već sa celom generacijom koja je dolaskom u srednju škola ušla
u potpuno neistražen i strašan svet.
Kada jedan mladi čovek uđe u zdanje kakvo je naša gimnazija, on se
oseti malim, ništavnim, uplašenim, samim. Ono što nam je tada bilo
neophodno bio je neko ko će nas nežno uhvatiti za ruku i povesti
tamnim hodnicima tog hrama obrazovanja. U našoj razrednoj Tanji
Obradović dobili smo mnogo više od toga, ona nije samo vrsni profesor
i predani pedagog, ona je naš iskreni prijatelj, roditelj, žena kojoj
smemo da kažemo ono što prećutimo majkama i očevima. Nije ona
samo ispovedaonica za naše tajne i muke, već čudotvorac koji daje
savete i preduzima akcije samo da bi nama bilo bolje.
Kada to radi, sve ipak ostaje u okvirima koje sistem jedne prestižne
škole propisuje. Nijednog trena sa njom ne skrećemo sa kursa plovidbe
koja se zove obrazovanje, ali plovimo mirno, sigurno i nimalo nebitno,
plovimo sa uživanjem. Na našem brodu, ona je neprikosnoveni kapetan,
u koga ne sumnjamo ni na tren, jer znamo da idemo u pravom smeru.
Svi dišemo kao jedan, što je retkost, ne samo za pubertetljie koje su se
prvi put srele tog prvog septembra, već i za porodice. Zahvaljući
razrednoj, postali smo homogena celina, grupa dece spremne da se
žrtvuju za kolektiv. Naš „kapetan“ se sa nama otisnuo na najbitniju
plovidbu naših života i tokom ovih godinu dana neretko uzimao i veslo u
ruku, a sve sa ciljem da nama bude bolje i da postanemo dobri ljudi,
spremni za sve teškoće koje će nas u godinama pred nama zadesiti.
Kada neko dobije blago kakvo je naša razredna, on se na sve načine
trudi da ga sačuva. Mi nemamo mnogo mehanizama da se borimo
protiv ove nepravde. Mislimo da je to prava reč, možda čak i preblaga,
jer smo ostali bez prijatelja koji nam mnogo znači, a u celoj toj situaciji
niko od nas stradalnika nije kriv, ni razredna ni deca. U našim ludim,
vrelim glavama su se rojile razne ideje kojima smo želeli da skrenemo
pažnju na sebe. Sve su bile u korenu sasečene tako što nam je razredna
rekla da takve stvari ne smeju da se čine. Kao i u prethodnih godinu
dana, to nam je rekla blago, prijateljski, ali autoritativno, bez
mogućnosti da se ne posluša.
Zato smo sve naše akcije sveli na ovih nekoliko redova. Možda će neko
uspeti da shvati naš bol i očaj, ako ništa drugo, ostaće našoj Tanji kao
uspomena i dokaz velikog poštovanja, zahvalnosti i ljubavi. Hvala joj što
je bila sa nama, što nas je učinila boljima nego što smo bili i što nas je
naučila da volimo.
Kao velika srpska pesnikinja Desanka Maksimović, tražimo pomilovanje,
ne za sebra ili vojnička groblja, već za naše nestašne godine i onu koja
nas voli i razume.
II/2
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
Svaka čast nastavnici i ovim učenicima. Poštovanje i tekstopiscu. Želim im sve najbolje. Da reše ovaj problem, kao i nastupajuće probleme u životu.
Predivna osoba, na 1.mestu je Dobar čovek, plemenita, sjajna. Uostalom deca su sve rekla. Podrška za razrednu!!!
Razredna svaka cast, ova deca su samo odraz vase ljubavi koju ste im pruzili a nadam se i ubuduce nastavicete..
Вратите деци разредну!!!
Vrati te deci razrednu ,neka plove i dalje sa svojim kapetanom.Veliki pozz za odeljenje i za razrednu velika ste❤ p.s 🙏da se sto pre nadje s vama na u skoli.🙏.Vucicu pomozi deci!🙏
Jadna deco, baš ste našli crkvu da se prekrstite …
Naravno da je veoma lepo što su se učenici zbližili sa razrednom i razvili osećaj međusobnog poverenja. Međutim, možda bi trebalo da ovako dug članak, u kome je bilo mesta da čak i pismo bude preneto u celosti, sadrži i komentar iz gimnazije ili školske uprave ili ministarstva prosvete. Sigurno postoji razlog zašto se sve ovo dogodilo, a taj razlog je najčešće neka zakonska regulativa koja se mora ispoštovati.
Ukoliko bi novinari to dobro istražili mogli bi da dopune članak i potpunije izveste svoje čitaoce o ovoj temi.
Тако је.Можда је жена била на замени или је проглашена технолошким вишком.Лако ли је запалити широке народне масе…
Dva loša ubiše Miloša .
Dobri odlaze, podobni ostaju .
Nije problem samo sa ovim odeljenjem.Moj sin je 4ta godina isto je promenjen razredni Bane i jos nekoliko profesora.Tipicno bahato ponasanje direktorke.Ako je neko mogao da vodi odeljenje tri godine zasto ga sad menjati.
То је тако у просвети политички подобни су привилеговани. Не гледа се ко је добар педагог и ко има добру комуникацију са децом…
Reci otvoreno, potrebna je clanska knjizica sns,aktivizam, prisustvovanje na mitinzima,klicanje vodji, ucestvovanje u radu svojih mesnih odbora ! Koga briga za posao koji odradjujes profesionalno, sto te deca vole a i ti njih, sto si pozrtvovan,kao prema svojoj deci ! Koga briga sto je u pitanju najstarija i najpoznatija niska gimnazija ? Dosli smo mi, iz partije, i zarad svojih privilegija i benefita, srusicemo ugled iste !
Direktorka (sada) nije bila, prethidna jeste. A razredna nije bila baš tako sjajna.
Da li ste pitali drugu stranu zasto i zbog cega su promenjeni profesori?
To je odeljenje moga sina. Stvarno se ova mlada žena potrudila da ih upozna i razume. Branila ih je od zlog vremena, nas rodotelja i njih samih.
Šta god bilo, hvala joj.
Sta reci posle ovakvog decijeg pisma? Ministarstvo da pita ovakve profesore, bisere u obrazovnom sistemu, koje su to smernice i instrukcije, da deca ovako postuju i vole! Umesto da sluzi za primer, sistem biva slep i proracunat. Posle smo u neverici i cudu, kad se lose stvari desavaju medju decom…vrsnjacko nasilje, odsustvo empatije, ponizavanje profesora…do ranjavanja i ubistava…
Pravda za decu i najbolju profesorku!
Direktorka zadrugarka,šta da očekujete.
Pobrkali ste sa prethodnom direktorkom.
Kad bi deca znala ko je i kakva direktorka, napustili bi gimnaziju.
Ovaj dirljiv članak o profesorki Tanji Obradović budi uspomene na vreme kada je ona bila moja profesorka u Prvoj niškoj Gimnaziji „Stevan Sremac“. Njen odnos sa mnom i mojim drugovima iz odeljenja bio je izvanredan i ostavio je dubok trag u našim srcima.
Profesorka Tanja Obradović nije bila samo vrsni profesor srpskog jezika i književnosti; ona je bila osoba koja je u nama videla ne samo učenike, već i svoju drugu porodicu. Njen pristup obrazovanju i podršci išao je mnogo dalje od školskih zadataka. Bila je naša prijateljica i oslonac. Sa njom smo mogli da podelimo svoje probleme i radosti, a njena pažnja prema svakom od nas bila je izvanredna.
Izbacivanje profesorke Tanje iz škole je velika nepravda prema njoj, ali i prema svim učenicima kojima je pomogla da rastu kao ljudi. Njeno iskreno interesovanje za nas i njena sposobnost da nas inspiriše i motiviše su nešto što nećemo zaboraviti. Nadam se da će se pravda brzo uspostaviti i da će profesorka Tanja Obradović ponovno biti sa svojim učenicima, pružajući im podršku i inspiraciju kao što je to činila i meni i mojim drugovima.
Micka 😀❤️