U visine pomoću dimnjaka

U visine pomoću dimnjaka

12:36
823
0
Niške Vesti
PODELI

Branko Stamenković građevinski inženjer, bez trunke straha, sa puno ljubavi ali i opreza i odgovornosti nastavlja porodičnu tradiciju zidanja, održavanja i rušenja visokih dimnjaka. Ponosi se svojim poreklom i tradicijom.

„Ja sam rođen u Crnoj travi i otac mi je radio industriske dimnjake. Pored njega sam krenuo, jeste da sam završio građevinu, ali sam sa ocem radio i zavoleo taj posao i naučio zanat. To je porodična tradicija koja traje više od 50 godina.“

Čudna ptica pupunjak dala je svoje ime majstorima Crnotravcima.

„To je najmanja srpska ptica pevačica carić, kako se ovde zove, a u Crnoj travi se zove pupunjak i ima dosta veze sa dimnjacima.“

Malo je onih koji se odlučuju da se penju na velike dimnjake, ali samim tim posla ima.

„Radila su se rušenja, sanacije, zidanja, čišćenje dimovodnih kanala, a nekada je bilo i zidanih dimnjaka, betonskih takođe i sada dominiraju metalni dimnjaci na gas. Malo su i čistiji, ali ima posla.“

Pedeset godina tradicije i podsećanje gde se sve radilo. Svaki dimnjak se pamti i u sećanju je.

„Radili smo nekada širom Jugoslavije a sada sam uglavnom u Srbiji. Skoro sam bio u Slavonskom brodu, Kosovskoj kamenici, rušio sam dimnjak u Nišu u Niteksu, onda održavanje u Duvanskoj industriji i Hisaru u Prokuplju i dr. To su dimnjaci do 60 metara, a bio sam i na višim dimnjacima, na primer u Loznici na 150 metara, u Drmnu preko 200, u Trsteniku preko 100, u Paraćinu i tako dalje.“

Sigurnost, znanje, umeće, hrabrost i šta je još potrebno pa raditi ovaj posao.

„Po rodjenju sam Crnotravac. To odrastanje na toj nadmorskoj visini taj sneg i uslovi od malena, daju snagu i hrabrost. Važno je i učenje od oca, inženjer sam i majstor karatea tako da je to jedan sklop i mnogo znači da čovek bude smiren, jak i čvrst, tako da sam stvoren za ovaj posao. Nekada se nismo ni vezivali ali su sada kontrole velike. U obavezi smo da imamo vrhunsku opremu i sada je to na prvom mestu.“

Godine nose svoje, mnogo je toga urađeno , ali ima li naslednika i neće se valjda tradicija prekinuti.

„Teško je sa naslednicima. Sin je samnom ali je on obučen za radove na zemljii, koji su takođe važni, ali nebih voleo da se penje na dimnjake. Ja ću raditi još neku godinu i onda je kraj.“

Otac je zidao dimnjake a Branko ih ruši. Rode ne zameraju jer su na nižim dimnjacima ali ostaje zanat, težak, odgovoran, opasan ali se voli. I opet ti majstori Crnotravci, šta bi smo bez njih.

PODELI

POSTAVI KOMENTAR

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

Komentari čitalaca treba da budu u vezi sa temom vesti.
Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti, ili bilo kakav nezakonit sadrzaj, neće biti objavljeni.

Komentari koji sadrže promovisanje i linkove drugih sajtova, neće biti objavljeni.

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Niških Vesti.

Komentari u kojima redakciji skrećete pažnju na eventualne propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima Niških Vesti i na tome vam se zahvaljujemo.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Niških Vesti se možete obratiti ovde: web {at} niskevesti {dot} rs

Unesete rezultat (zaštita od spama) *