DruštvoSport

U toku karijere proslavljeni golman Knežević sakupio preko 100 detelina koje su mu donosile sreću

Deteline kao uspomene koje govore, koje svedoče o nekom vremenu, o jednom velikanu, o jednoj niškoj legendi.

Prvu detelinu pronašao je na stadionu pre odlaska na utakmicu Radnički – Vardar davne 1962. godine u Skoplju posle koje je ovaj niški klub ušao u Prvu saveznu ligu. Od tada, pa tokom čitave svoje karijere proslavljeni golman Miodrag Knežević Knez sakupio je preko 100 detelina sa četiri lista. One su mu donosile sreću, a koliko je u to verovao govori podatak da nije hteo da uđe u svlačionicu dok ne pronađe svoju detelinu.

 

Miodrag Knežević Knez, nekadašnji golman

„Ne ulazim u svlačionicu dok ne nađem detelinu. Nisam ih brojao, ali ih sigurno imam stotinu“, rekao je Knežević  Niškim Vestima.

Svaki fudbaler ima neku svoju pripremu pre utakmice. Vezuju se za predmete, za neke događaje, pojedini sami razgovaraju sa sobom, veruju u ono što su sanjali …. Knežević je pre svake utakmice predosećao… On je tačno mogao svojim klupskim drugarima da kaže danas ne brinite, ili danas ćemo da se pomučimo da bi ostvarili dobar rezultat.

„To sam znao po tome šta sam sanjao. Ukoliko mi je san bio loš znao sam da ćemo morati da „zapnemo“ na terenu. Ja sam sujeveran. Mnoge stvari sam radio da bi se psihički pripremio za utakmicu.“

Sa detelinom povezuje ulazak Fudbalskog kluba Radnički u Prvu saveznu ligu 1962. godine. Knežević kaže da je taj 3. jun jedan od najznačajnijih datuma u istoriji Fudbalskog kluba Radnički, a za njega je to najdraži trenutak koji je doživeo u fudbalskoj karijeri.

„Na poslednjem treningu u petak pre nego da pođemo za Skoplje naš trener Ivko Glišović nas je okupio, sedeli smo na terenu, razgovarali sa skromnim željama. U trenutku dok smo sedeli na travi meni se pred očima pojavila detelina, ja pogledam bila je detelina sa četiri lista. Sve mi je to nagoveštavalo da može nešto u Skoplju da se dogodi. Našavši tu detelinu, počeo sam da bivam opterećen detelinama, da moram nakon zadnjeg treninga pred utakmicu da nađem detelinu sa četiri lista jer sam mislio da će samo tako ekipa igrati dobro i ostvariti dobar rezultat. U 90 odsto slučajeva sam je  pronalazio. Onda odem u svlačionicu, zapakujem je i idemo na put“, priča Knežević.

Otkriva nam da je deteline nalazio na samom terenu, oko stadiona, ali i iza manastira u Sićevu.  On u tom trenutku nije mislio da traži sreću već da je ona našla njega.

„Vi možete čitavog dana da tražite detelinu i da je uopšte ne nađete, a možete u trenutku da pogledate i da je ugledate u travi. Ona vam sama skrene pažnju, kao da vam kaže „evo sam, tu sam“. Veliki broj njih sam sačuvao, osušio. Uvek sam kod sebe nosio tridesetak detelina za sreću“, iskren je Knez.

Našao je dva puta u igračkoj karijeri i detelinu sa pet listova, ali mu one nisu donele sreću.

„Prvi put smo igrali utakmicu u Sarajevu, sa njihovim Železničarem. Ja nađem detelinu sa pet listova i presrećan jer sam mislio da je to još veća sreća krenem na put. Izgubili smo utakmicu 5:0, a meni je samo Sprečo dao četiri gola. Dogodilo se to još jednom. Putovali smo u Zagreb, igrali protiv Dinama. Potpuno isti scenario, izgubili smo 5:0, a meni je Krančar dao četiri gola. Tada sam shvatio da neću više nikada ni da pogledam detelinu sa pet listova, jer ona za mene nije sreća“, iskren je ovaj proslavljeni fudbaler.

Ipak dodaje da je nakon više godina gledao neku emisiju na RTS-u gde je neka žena pričala o detelinama i o tome kako joj je jedna sa pet listova donela sreću. Ubrzo posle te emisije našao je i on detelinu s pet listova… nju čuva i dan danas.

Nakon ove priče postavlja se pitanje da li ima sujeverja. Sigurno da ima jer Knez godinama nosi u novčaniku deteline sa četiri lista, ali vrlo često mu je novčanik bio prazan pa ne može baš da se kaže da su mu uvek donosile sreću, kroz smeh nam govori ova niška fudbalska legenda.

„Pitanje je šta je u životu sreća, ali ja ipak mogu da kažem da zbog svega onoga što sam uradio i za sebe i za svoju porodicu da sam srećan čovek. Zadovoljan sam malim stvarima, svojom karijerom i zbog svega što sam u sportu uradio, a što je najbitnije sa svojom porodicom koja mi je mnogo pomogla“.

Miodrag Knežević Knez je počeo sa krpenjačom, a branio je golmansku mrežu na preko 600 utakmica i u svom šesnaestercu je bio praktično nepobediv. Od Niša do Brazila, mnogo utakmica, lepih uspomena i vanserijskih uspeha, promocije grada i ondašnje Jugoslavije. Važio je za golmana koji je bio i parader, imao je specifičan stil i u tome ostao poznat u javnosti.

Sve deteline brižljivo čuva i danas, u novčaniku. I posle toliko godina često mu neke presovane ispadnu iz rokovnika za koje je i zaboravio da su tu ostavljene. Neke su se polomile, oštetio ih je zub vremena, ali ipak, tu su, kao lepa uspomena na jednu uspešnu karijeru kojoj malo ko može da se pohvali. Uspomene su mu samo i ostale nakon što je zdravlje svoje dao za fudbalski klub u kojem je igrao, koji je voleo. Uspomene koje govore, koje svedoče o nekom vremenu, o jednom velikanu, o jednoj niškoj legendi.

Pročitajte još…

Pele, Knez i Jašin iz albuma niškog sportskog asa ubuduće u zbirci Narodnog muzeja

 

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.

Povezane vesti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Pročitaj i :
Close
Back to top button