Odlukom Skupštine Ujedinjenih Nacija, 8. april proglašen je Međunarodnim danom Roma. Njime se obeležava godišnjica Prvog međunarodnog kongresa Roma.
Ovaj dan je usvojen da podseća na početak međunarodne saradnje među Romima, kada je romski pokret dobio međunarodnu i socio-političku dimenziju.
“Na ovaj dan, učesnici proslave oživljavaju sećanje na svoje socijalno poreklo, jezik, kulturu i na očuvanje identiteta. Na ovaj dan Romi jačaju svoje prijateljstvo i zajedništvo sa svim ljudima na svetu”, kaže Osman Balić, predsednik predsedništva Liga Roma.
Komisija UN za ljudska prava u Ženevi, leta 1977. godine donela je rezoluciju po kojoj su Romi indijska istorijska, kulturna i jezička zajednica i shodno tome uživaju prava i zaštitu koje su utvrđene dokumentima Ujedinjenih nacija. Od tada je Međunarodna organizacija Roma počela da se obraća Ujedinjenim nacijama i njenim organima, zahtevajući da postane članica međunarodne zajednice i tražeći zaštitu od diskriminacije pripadnika Roma u svim zemljama u kojima žive. Takođe, Međunarodna organizacija Roma zahteva da Romi, kao pripadnici svoje etničke, kulturne, jezičke i socijalne zajednice, imaju pravo na svoj nacionalni i kulturni identitet, da imaju ravnopravan tretman u stvarima ekonomskog preduzetništva, kao i političkog angažmana.
“Ove, 2019. godine, Liga Roma mora da ukaže na opasne tendencije u pojedinim državama u kojima se revitalizuju i jačaju ekstremno desničarske i neofašističke političke ideje ali i masovne, populističke političke stranke. Skrivene iza „desnice“ i problema u kojoj se nalazi i sama Evropa, pod velom istorijskog revizionizma neprocesuirani ratni zločini, zločinci i njihovi sledbenici opasno ugrožavaju evropske Rome. Nažalost, i intelektualna zajednica, osim retkih izuzetaka, nema kritički stav prema jačanju nacišovinističkih tenedcija”, kaže Osman Balić. “Ti pojavni oblici državnog i kvazidemokratskog pritiska i nasilja nad Romima, neće pokolebati Rome u svetu u svojim nastojanjima za ravnopravan i slobodan život”.
Prvi veći međunarodni susret romskih predstavnika koji je održan u Čelsfildu kraj Londona od 7. do 12. aprila 1971. godine. Na tom je kongresu donesena odluka o romskoj himni za koju je izabrana pesma Đelem, đelem i odluka o zastavi za koju je odabrana plavo-zelena dvobojnica s crvenim točkom u sredini, simbolom napretka i pokreta, ali i migracije Roma tokom istorije.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
