Od 3.500 žena koliko se godišnje porodi u niškom Kliničkom centru, tek 150 njih odluči da sačuva matične ćelije iz pupčanika. Iako stručnjaci tvrde da leče čak 80 bolesti, zbog čega ih nazivaju i „ćelije života“, usluga čuvanja matičnih ćelija za mnoge Nišlije je skupa.
Čuvanje se obavlja u bankama u inostranstvu preko posrednika koji su u Srbiji, a za takvu uslugu potrebno je izdvojiti oko 2000 evra što je jedan od razloga da se tek mali broj parova odluči na ovaj korak.
Zbog toga što iz medija i okruženja svakodnevno saznaju za situacije gde deca ili mladi obolevaju od bolesti koje bi prema obećanjima lekara mogle da budu lečene krvlju iz pupčanika, Aleksandar C. i Sanja J. iz Niša jedan su od retkih parova koji nisu imali dilemu da donesu odluku o čuvanju ćelija.
“Počeli smo tako što smo se informisali preko interneta, ima mnogo banaka koje nude uslugu čuvanja. Usledili su konsultacije sa ginekolozima, lekarima i preporuke koje su se dobile su se uglavnom ticale toga da se vodi računa da banka u kojoj bi se čuvala krv ne nudi samo uslugu čuvanja već i uslugu posredovanja ukoliko bude došlo do situacije da sve to u nekom momentu bude potrebno. Došli smo do nekoliko varijanti, uporedili, cena je otprilike ista-2000 evra za 20 godina čuvanja. Neki daju gratis 5 godina, ali nas je posredovanje opredelilo za tu jednu”, ispričala je Sanja.
Ona pojašnjava da sama procedura nije komplikovana, da na kućnu adresu stižu ugovori kao i dodatne informacije o tome kako sve to funkcioniše.
“Ukoliko se slažete sa njima, sve to potpišete i vratite nazad i kroz neko vreme stigne kofer koji sa sobom nosite na porođaj. Dobro je što se ništa ne plaća unapred osim državne takse za izvoz krvi, to je trošak koji pada na vas pre svega toga, a glavna suma od oko 2000 evra se plaća tek nakon što se utvrdi da je uzorak koji je uzet u Kliničkom centru u porodilištu ispravan, da je dovoljne količine i da je sve tu kako treba”, pojašnjava Sanja dok pakuje kofer za uzimanje uzorka koji će kroz mesec dana poneti sa sobom na porođaj.
Direktor Ginekološko-akušerske klinike niškog Kliničkog centra dr Bojan Lukić smatra da porodilje nisu dovoljno informisane o tome kako sačuvati matićne ćelije i kako i da li one mogu jednog dana biti od koristi pri izlečenju neke bolesti, te da se malo zna o realnom stanju stvari.
“Molekularna biologija i inženjering verovatno jesu budućnost medicine, međutim delikatni mehanizmi kojima se vlada ćelijom su još uvek van domena nauke i struke. Mi ne možemo zadavati komande ćelijama šta treba da rade i one često mogu da se otmu kontroli, ili da jednostavno ne rade ništa i propadaju i to su te tajne na kojima savremena nauka radi”, objašnjava Lukić.
On smatra da priča sa matičnim ćelijama u ovom trenutku nije visoko operativna u smislu da svako ko kolektuje matične ćelije svog deteta može sa sigurnošću da računa da će u slučaju potrebe imati gotovo rešenje za eventualnu bolest ili problem.
Dragana Rodić iz Niša koju je sudbina pre 15 godina trajno vezala za invalidska kolica posle teške saobraćajne nesreće 1999. bila je prva osoba sa Balkana koja se odvažila da isproba lečenje matičnim ćelijama. Ona se u Kini podvrgla eksperimentalnoj transplantaciji ćelija u kičmenu moždinu, o čemu je pisao i BBC. Međutim, lečenje nije bilo uspešno.
“Mislim da sam tada prenaglila, da se nisam najpre dobro raspitala o svemu. To sam u tom trenutku videla kao put izlečenja. Tada je sve bilo eksperimentalno. Iz celokupne borbe ispalo je dobro da sam uspostavila kontakte sa naučnicima iz celog sveta. Preporuka je da se ljudi dobro informišu pre nego što krenu u izlečenje ali i čuvanje. Ja nisam bila dovoljno informisana ni o čuvanju ćelija, malo se o tome piše i zna kod nas, pa ih nisam sačuvala na porođaju, ali mislim da mi je to bila ogromna greška”, podelila je svoje iskustvo Rodićeva.
Važno je čuvati ćelije preko posrednika
Za one koji odluče da sačuvaju matične ćelije iz pupčanika, jedna od preporuka jeste da se ne sklapaju ugovori sa bankama u inostranstvu koje nemaju predstavništvo u našoj zemlji, jer u tom slučaju, ukoliko bi došlo do nekog spora, ne bi bio nadležan sud u Srbiji, nego inostrani. Zato je bitno da se biraju banke koje imaju predstavnike, preporučuju lekari
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
