Olga Trapeznjikova predaje Istoriju ruskog jezika na Departmanu za ruski jezik i književnost Filozofskog fakulteta Unicerziteta u Nišu i drži lektorske vežbe. U Srbiju je doputovala 2014. godine iz dalekog grada Kemerova, koji se nalazi na jugu Zapadnog Sibira udaljenog oko 3 hiljade kilometara od Moskve. Kamerov je glavni grad Kemerovske oblasti Kuzbasa, jednog od najvećih nalazišta uglja.
Dolazak u Srbiju za nju je, kako samo kaže, bilo spontano rešenje. Za četiri i po godine boravka u Nišu naučila je i srpski jezik, ali sa studentima govori isključivo ruski. Oduševljena je dobrodošlicom koja ju je ovde dočekla, u kolegama je pronašla odlične saradnike, studenti je obožavaju. Olga je zavolela Srbiju i rado bi ostala ovde, a to, nekako, tajno i preželjkuje.
“Pravo da vam kažem dolazak u Srbiju je za mene bilo spontano rešenje koje mi je nekako mistično palo na pamet i pre nego što sam čula predlog da dođem da radim u Srbiji. Čula sam da je bila delegacija iz Srbije i da je Departmanu za ruski jezik u Nišu potreban lektor i nastavnik koji bi držao nastavu iz predmeta Istorija ruskog jezika. Prihvatila sam predlog i evo već skoro per godina sam ovde”, priča Olga Trapeznjikova.
Da se snađe u novoj sedini pomogle su joj kolege sa posla. Dočekali su je srdačno.
“Niš je gostoljubiv grad. Kolege, a posebno profesor Dejan Marković, tada je on bio upravnik Departmana, Velimir Ilić, sadašnji upravnik i Nenad Blagojević koji me je lično dočekao na aerodromu u Beogradu, su se trudili da mi u svemu pomognu”, kaže Olga. “Srpski studenti su me prosto osvojili svojom predusretljivošću, otvorenošću, dobrotom i iskrenošću, ljubavlju prema Rusiji, ruskom jeziku i književnosti, prema ruskoj kulturi uopšte. Od prvog dana oni su me nadahnjivali i oduševljavali svojim entuzijazmom i pozitivnom energijom. Tako je i danas. Ja sam veoma zadovoljna i svojim radom i svojim studentima. Ljudi u Srbiji, a posebno omladina, su otvoreni za sve što je novo. Od prvih dana mog boravka u ovoj zemlji primetila sam srdačnost, dobronamernost i optimizam Srba i za to im se iskreno zahvaljujem”.
Olga stalno koristi priliku da istakne talenat srpskih studenata. Upravo ju je to postaklo na ideju da osim redovne nastave za njih organizuje i mnogovrojne vannastavne aktivnosti.
“Oduševljava me to što su studenti u svakom tenutku spremni da prihvate sve novine, a time i moje ideje koje su vezane ne samo da se oni upoznaju sa kulturnim osobenostima zemlje čiji jezik uče, nego i da unesu izvesne promene u svoj život kada nisu na nastavi. Već od prve godine mog rada kao lektora na Fakultetu je postala tradicija proslavljanja ruskog narodnog običaja Maslenice koju uvek organizuju studenti prve godine uz podršku starijih kolega. Studenti pevaju pesme vezane za ovaj praznik, peku palačinke i goste sve prisutne”, objašnjava Olga.
Studenti ne obeležavaju samo Maslenice. Sa interesantnim programom oni proslavaljaju i rusku Novu godinu. Tada pomažu i drugima, pa su jednom prilikom poklonili malu novogodišnju bajku i deci koja se vaspitavaju u Dečjem domu „Duško Radović“.
“Najveću pažnju poklanjam pripremi Ruske večeri. Zajedno sa studentima uspeli smo da tu tradicionalnu manifestaciju podignemo na sasvim novi nivo. Rusko veče ima karakter muzičko-teatralizovane priredbe, sve scene objedinjuje jedna tema, povezana sa godišnjicom nekog od najznačajnijih i najinteresantnijih događaja iz ruske istorije. Pošto Departman za ruski jezik i književnost ima za cilj pripremanje stručnjaka koji treba da se približe znanju koje dobijaju nosioci ruskog jezika posle završetka filoloških studija u svojoj zemlji, za pripremanje programa uglavnom se koriste umetnički neadaptirani tekstovi, radi se na izražajnom čitanju, razumevanju pročitanog, vodi se računa o akcentu i intonaciji. Studenti komuniciraju koristeći naučenu leksiku, što postepeno dovodi do prelaska iz pasivnog vladanja leksičkim fondom u aktivno. Ima studenata koji i posle završetka fakulteta ostaju deo tima i više puta učestvuju u ovim manifestacijama kao što to čine Andreja Đekić, Miloš Bogosavljević i Milica Medić”, ponosno priča Olga.
I kako se njeni studenti trude da ovladaju njenim maternjim jezikom, tako i Olga ulaže dosta truda da savlada maternji jezik akademaca sa kojima radi.
“Do dolaska u Niš znala sam samo da srpski jezik spada u grupu južnoslovenskih jezika. Iako sam na univerzitetu mogla da biram jedanod slovenskih jezika, nisam učila srpski. Kada sam u Srbiji čula prve srpske reči, odmah sam primetila njegovu bliskost sa staroslovenskim i staroruskim jezikom koje smo u Kemerovu detaljno izučavali. Ta sličnost je pojačala moje interesovanje za srpski jezik, za njegovu istoriju. Naravno, bavim se i savremenim srpskim jezikom, čitam naučnu i umetničku literaturu i pokušavam da govorim na srpskom jeziku, ali ne i sa studentima”, objašnjava na srpskom Olga.
Osim lektorskih vežbi, Olga predaje i Istoriju ruskog jezika studentima treće godine. Istorija ruskog jezika je uvek bila oblast njenih naučnih interesovanja još od studentskih dana kada je trebalo izabrati temu diplomskog rada.
“Predmet Istorija ruskog jezika je jedan od najtežih kako za srpske,tako i za ruske studente. Ipak, savladavanje tog materijala srpskimstudentima je olakšano zbog postojanja izvesne sličnosti sistema maternjeg i staroslovenskog jezika. Baš to mi, kao i korišćenje vizuelnih sredstava, tablica i šema, olakšava da studentima uspešno prenesem nastavno gradivo. Pozitivni rezultat daju i instrumenti projektantske delatnosti, koja objedinjuje nastavne, naučne i stvaralačke komponente i elemente igre, o čemu svedoči master-klas koji sam održala za studente i nastavnike ruskog jezika aprila ove godine u okviru Nedelje ruske kulture organizovane u Nišu. Na času nije uvek moguće na takav način predstaviti nastavnu jedinicu, ali se trudim da svako predavanje bude interesantno i navodim razne primere iz oba jezika”.
U kolektivu Departmana za ruski jezik i književnost su ljudi koji se veoma razlikuju po svom karakteru i temperamentu, ali ih sve povezuje predanost poslu i težnja da se proširi učenje i korišćenje ruskog jezika. Zbog toga Olga poštuje svoje koleginice i kolege i želi im mnogo uspeha u realizaciji njihovih profesionalnih planova.
“Za četiri i po godine veoma dobro sam se navikla ne samo na ljude, nego i na atmosferu koja ovde vlada. Sada jasnije i određenije vidim sadržaj svog posla, što samo po sebi obezbeđuje perspektivu daljeg rada i života u ovoj sunčanoj zemlji. Ali, poznata je izreka koja postoji i u ruskom jeziku: Čovek snuje, a Bog određuje – Čelovek predpolagaet, a bog raspolagaet. Ja se nadam da ću ostati u Srbiji”, kaže Olga.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
