U kriznim situacijama porodica može da funkcioniše još bolje

Kućna izolacija decu i roditelje upućuje isključivo jedne na druge. U toku ove novonastale sitacije, kako bi porodice opstale, roditelji moraju da iskoriste sve svoje veštine i znanja.

Sagovornik Niških Vesti je specijalni pedagog, savetnik u oblasti prevencije i tretmana poremećaja ponašanja dece Sanja Trajkov.

“Upravo su u ovakvim trenucima roditelji nosioci sigurnosti ili izvori straha koji određuju dalje ponašanje dece. Roditelji odlučuju da li će boravak u kući biti podoban prostor za razvoj negativnih osećanja ili za jačanje sigurnosti i privrženosti njihove dece”, kaže za Niške Vesti defektolog Sanja Trajkov.

Izmenjena porodična dinamika utiče na sve u porodici i pokreće lavinu osećanja. Pozitivan aspekt je, kaže Trajkov, vreme koje je roditeljima falilo u redovnim uslovima, te da sada treba uvesti zajedničke aktivnosti i učrvstiti emotivne odnose.

“Budite nežan, ali odgovoran roditelj. Postavite jasna očekivanja i pravila ponašanja – koje su dečije obaveze, a koje vaše, kada ste dostupni za decu, a kada mogu i treba samostalno da realizuju određene aktivnosti. Svako treba da ima svoje vreme. U tome roditelji moraju biti strpljivi, dok deca prihvate nov način funkcionisanja, i samo time možete postići pozitivne efekte. Prekomerna kritika, ispoljavanje ljutnje, nezadovoljstva od strane roditelja može dovesti do kontra efekta čime se narušava celokupno funkcionisanje porodice”, kaže Trajkov.

Roditelji sada mogu da potvrde ili koriguju svoje vaspitne stilove i pristupe detetu, kao i da zaista vide koliko uspešno komuniciraju, ističe Sanja Trajkov, i dodaje iz čega se sastoji osnova delovanja.

Komunikacija sa detetom: U kriznim situacijama deca traže više kontakta i zahtevnija su prema roditeljima.
Aktivno slušanje: Pustite dete da iznese svoje emocije.
Uvažavanje međusobnih potreba: Pružite podršku kroz svoj lični primer ponašanja, ali i kroz prihvatanje njegovih osećanja.

“Time učimo dete kako će se u budućnosti, u odnosima van kuće postavljati prema sebi, ali i prema drugima. Ono što ste danas prezentovali svojim ponašanjem detetu, možete sutra prepoznati u njegovim odnosima. Mentalne slike, doživljaji deteta, formiraju se kroz iskustvo sa roditeljima” ističe Sanja Trajkov.

To znači da je važno šta ćemo reći detetu, ali je još važnije na koji način ćemo nešto reći. Dete tako stvara svoje obrasce ponašanja.

“Ukoliko svoje strahove, zabrinutost verbalizujemo u prisustvu deteta, svakako će se ono osetiti nesigurnije i uznemirenije. U toj situaciji roditelji treba da pokažu pribranost i ovladaju sobom, kako bi ovladali detetom, pre svega njegovim ponašanjem. Deca posmatraju ponašanje odraslih i njihove emocije, kako bi i sama znala kako da upravljaju svojim osećanjima. Osluškuju vaše razgovore i prate načine komunikacije, iako se igraju u drugom delu sobe”, napominje defektolog.

Zato je važno da roditelji sa decom podele informacije koje su u skladu sa njihovim uzrastom, kao i da odgovore na pitanja koja ih interesuju načinom koji za njih jasan. Važno je ispuniti dan na adekvatan način, roditelji treba da uvedu rutinu koju ćete razviti u skladu sa novim okolnostima.

“Ustajte u isto vreme, idite na spavanje u odgovarajuće vreme, odvojite vreme za planiranje rasporeda, ne postavljajte preambiciozne ciljeve, pomozite deci da uspostave rutinu, izdvojite prostor u stanu koji je samo vaš. Zajedničkim dogovorom sa detetom i partnerom napravite plan i raspored aktivnosti, obaveza ali i načina relaksacije jer se time stvara osećaj sigurnosti u okviru porodice. Prilagodite raspored detetu, jer vi kao roditelj znate šta vaše dete voli i šta mu prija. Učestvujte u istim aktivnostima, uključujte ga u svoje aktivnosti jer time pružate podršku detetu i pokrećete samoinicijativu. Ovaj korak deci pokazuje da imate poverenje u njih, ali da u isto vreme očekujete odgovornost, čime podstičete proces osamostaljivanja deteta. Budite nežni i kroz svaki fizički kontakt povećajte bezbrižnost i sigurnost deteta”, kaže Sanja Trajkov.

Krizna situacija predstavlja i priliku da se deci pomogne da nauče više o sebi, o roditeljima, o samopodršci, samozaštiti jer to jeste ključ njihovog odrastanja i razvoja, tvrdi Trajkov. Sada dete može da nauči šta znači empatija, da prepozna svoja i tuđa osećanja.

“Pohvalite decu za sve što urade, jer znajte da time razvijate njihovo samopouzdanje. Ne osuđujte njihov strah, uznemirenost koji može da se manifestuje kroz viku, svađu ili neposlušnost. Pročitajte između redova nedostatak emotivne ili socijalne zrelosti, nedostatak veština, napravite zajedničke dogovore, stimulišite sitnim potkrepljenjima pozitivno ponašanje i evaluirajte “posledice”ponašanja na kraju svakog dana. Pokažite razumevanje za sitne nestašluke tako što ćete dete suočiti sa njegovom neodgovornošću i pružiti šansu da ponovo pokaže ono što zna, bez negativnih, burnih reakcija koje će samo produbiti nezainteresovanost deteta. Time pružate svom detetu praktičan primer zrelog postupanja”, savetuje naša sagovornica.

Postavljate nove ciljeve za sutršnji dan i nagrađujete ili korigujete trenutno ponašanje.

“Roditelji, budite primer svojoj deci da nauče kako mogu da se nose sa neprijatnim situacijama, osećanjima i kako zapravo naše funkcionisenje zavisi od nas samih. Komparativni odnos prihvatanja, svesnosti, posvećenosti, odgovornosti roditelja, ali pre svega aktivnosti u kreiranju sopstvenih misli i života je ono što vraća osećaj kontrole nad nama samima. Za njega ne postoji receptura, individualan je i svojstven svakom čoveku. Nikada nemamo, niti treba da težimo potpunoj kontroli situacije ili okolnosti, ali uvek imamo mogućnost izbora da li ćemo čašu životnih iskušenja videti kao polupunu ili polupraznu, i kako ćemo postupati u skladu sa time”, zaključuje defektolog Sanja Trajkov.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.