U kardiološkim ambulantama sve više mladih, muči ih lupanje srca, težina u grudima…
Sve je veći broj mladih ljudi koji traže pregled kardiologa sa „polimorfnom nespecifičnom simptomatologijom“, odnosno zbog nekih nespecifičnih tegoba u grudima, osećaja težine, osećaja nedostatka vazduha, osećaja lupanja srca, izjavio je Dejan Simonović, doktor Instituta „Niška Banja“ i generalni sekretar kongresa kardiologa koji je nedavno održan u Niškoj Banji.
„Ljudi su uplašeni zbog tih tegoba i strah je prisutan nakon epidemije kovida koju smo imali. Trebaće vreme da se taj broj pacijenata sa polimorfnom nespecifičnom simptomatologijom smanji“, izjavio je Simonović.
On je kazao da su se tokom epidemije, nakon preležane kovid infekcije mnogi mlađi ljudi javljali sa sa srčanim tegobama, sa infarktima miokarda i plućnim tromboembolijama. Infarkti su prisutni i sada, ali nisu u porastu.
„Mlađa populacija, a kada to kažem mislim na ljude u tridesetim godinama, sve je prisutnija u kardiološkim ambulantama. Činjenica je da je prisutan sedentarni način života, da imamo manjak fizičke aktivnosti u našoj populaciji i da je gojaznost sve prisutnija. Hipertenzija je prisutnija, hiperlipidemija, pušenje, alkoholizam i upotreba narkotika. Imamo i epidemiju upotrebe elektronskih cigareta u sve mlađoj populaciji. Koriste ih deca od 15, 14, 13 ili 12 godina, a izuzetno, izuzetno su štetne“, rekao je Simonović.
Prema njegovim rečima kontrola faktora rizika, prevashodno fizička aktivnost, redukacija telesne težine, kotrola hipertenzije, apsolutno dugoročno drže pod kontrolom sve faktore rizika, usporavaju proces arteroskleroze pa i njegove manifestacije, nestabilnu anginu, infarkt miokarda i moždani udar.
„Mi stalno pričamo o modifikaciji faktora rizika, ali to ne ide baš tako lako i nije tako lako prihvaćeno od strane naših pacijenata. Svima je lakše da uzimaju jednu tabletu, da uzmu jedan lek i misle da su time rešili problem, Međutim, dugoročno, višedecenijski morate da menjate stil života. To je neka osnova. Napuštanje loših životnih navika je osnova svake primarne prevencije pa i prevencije kardiovaskularnih bolesti“, naglasio je Simonović.
On je kazao da svim ljudima poručuje da se posvete sebi, da vode računa o sebi i očuvanju svog zdravlja.
„Primarna prevencija je kamen temeljac svake dobre kardiološke terapije i osnova zdravlja jedne populacije. Moramo da radimo na promociji primarne prevencije, naravno tu je obavezna fizička aktivnost, izbegavanje pušenja, izbegavanje prekomernog unosa alkohola, narkotika i ukoliko smo u mogućnosti redukcija stresa. To su neki osnovni postulati primarne prevencije“, istakao je Simonović.
Ukoliko nemate nikakvih tegoba kardiovaskularnog sistema, dodao je, preporuka je da se nakon 40 godine, barem jednom godišnje javite vašem izabranom lekaru, uradite osnovne pretrage, a ukoliko ima potrebe izabrani lekar će vas uputiti kardiologu na dalje lečenje i sprovođenje daljih dijagnostičkih procedura.
Prema njegovim rečima, danas imamo takve savreme terapijske modalitete koji mogu apsolutno da drže kardiovaskularne bolesti pod kontrolom i može se doživeti duboka starost iako se problemi sa srcem jave i u mlađem životnom dobu.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
