Jovana Krstić je student druge godine Mašinskog fakulteta Univerziteta u Nišu na smeru za mašinsko inženjerstvo. Vesela je, nasmejana, sasvim obična devojka koju možete da vidite na niškim ulicama, skromna. Ono što Jovanu čini posebnom to je podatak da je ove godine nagrađena na svom fakultetu kao student generacije na svojoj godini. U njenom indeksu do sada nije upisana ocena manja od desetke. Skromno dodaje da ovo zvanje deli sa drugom sa godine Vladimirom Stefanovićem koji je takođe nagrađen za učenika generacije.
„Položila sam deset ispita i u indeksu imam deset desetki“, dodaje Jovana. „Da bi bio najbolji student u generaciji potrebno je da se dosta uči, da se voli to što se uči jer samo tako može da se razume, da se ponekad nečega i odreknete“, kaže Jovana i dodaje:
„Potrebno je ponekad i malo da se posvađate sa profesorom posebno ako držite do sebe i svog znanja, svog ubeđenja i vrednosti i ne slažete se sa ocenom koju dobijete“, dodaje kroz smeh Jovana.
Kaže da je bilo i ispita iz kojih je poništavala ocene jer nije bila zadovoljna, svesna onoga što može, zna i želi.
„Ne mogu da priznam da sve predmete volim. Sociologija mi nije legla, pa sam taj ispit polagala dva puta jer se nisam složila sa ocenom koju sam dobila, ali zato mi predmeti iz mašinstva idu dobro. To volim i generalno može sve da se stigne samo ako se voli i želi“.
Jovana ne krije da je najčešće pitanje na koje mora da odgovori „odakle devojci ideja da upiše mašinstvo“, mada smo odavno prestali zanimanja da delimo na ona za jači i ona za lepši pol.
„To je pitanje koje mene i moje drugarice prati kao senka. Svi nas to pitaju. Čak i naše kolege sa godine često postave to pitanje, ali mislim da su pomalo i sujetni kada se radi o devojčicama na mašinstvu jer fakultet shvataju kao svoj. Ima tu malo i rivalstva među nama. Stalno se dokazujemo ko će biti obolji, oni ili mi“, kaže Jelena.
Da su ravnopravni pokazuje i nagrada koju je podelila sa kolegom. Pa neka ona stavi tačku na ovo pitanje, ali, opet, odakle devojka na Mašinskom fakultetu.
„Oduvek me je znaimala robotika. To sam želela da upišem još od petog razreda osnovne škole. Moja je želja da pravim robotske letelice za NASU. To je moja druga velika želja, jer me zanima i astrofizika. Sa druge strane, smatram da mogu to da postignem jer imam puno ljubavi prema ovoj nauci“, objašnjava Jovana.
Jovana Krstić je završila Gimnaziju „Svetozar Marković“, a u slobodno vreme i svira gitaru. Do polaska na fakultet uzimala je i časove gitare, ali je sada teže da uskladi vreme. Igra salsu i to je njena velika ljubav.
„Pišem i zadatke iz matematike u okviru jednog projekta na kome radim. Ove godine to su zadaci u znaku broja 2020 jer je to godina koju čekamo“, objašnjava Jovana. „To radim još iz srednje škole i to su zadaci koji pomažu učenicima da se pripreme za takmičenje. Zadaci su zanimljivi i razvijaju logičko razmišljanje kod učenika. To mi deluje jako privlačno“.
Ova mlada devojka voli i da čita, a omiljeni pisac joj je Bukovski. Zaroni u njegove romene kada poželi da se posveti samoj sebi.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
