Tvorac morskog pejzaža
Jan van Gojen je jedan od najplodnijih holandskih pejzažista i radio je po celoj Holandiji. On nije toliko slikar holandskog, koliko morskog pejzaža—i stalno nas podseća na uvek prisutnu vodu koja delimično okružuje i zalazi u holandsku zemlju.
U XVII veku, zahvaljujući bogatoj buržoaziji i protestantizmu koji je zabranjivao ukrašavanje crkava, u ovoj zemlji bogatih esnafa, cveća i magličastih pejzaža, niklo je slikarstvo—novo po temi, bogato po osećanju za prirodu, duboko realistično i suptilno.
Začetnikom holandskog pejzaža u pravom smislu reči,- tj. one forme pejzaža „kada se došlo na misao da se predeo slika kao neka ličnost“, da se načini portret predela“- smatra se Jan van Gojen(1596-1656).
Rodom iz Lajdena, on je imao nekoliko učitelja. Potom se usavršavao u Francuskoj i Belgiji, a po povratku u Holandiju, radio je u Harlemu, Lajdenu i Hagu, gde je i umro.
Tipični Van Gojenovi pejzaži radjeni su sa izbegavanjem efektnosti, monohromno, najčešće u sepija- smedjem tonalitetu terena sa nešto malo „zelene zemlje“ ili u sivim tonovima škriljaca. Nebo, koje na njegovim radovima zauzima tri četvrtine platna, pokriveno je skoro redovno lakim oblacima, a slika tog neba ogleda se u vodi neke reke.
Kombinovana na ovaj način i sa ovim elementima, Van Gojenova slika je sva vazdušasta. U opštu smedju gamu uvedena je poneka, jedva nešto jače naglašena nota: krajičak bledo- žutog jedra osvetljenog mlakim suncem, poneki veoma delikatan, ugašeno plav ili crven akcenat na odelu ribara, i ta krajnja štedljivost u koloritu čini ove akcente naročito dragocenim.
Zemlja i rastinje, ljudske figure, životinje ili zgrade, ukoliko su uneti u njegove slike, služe skoro samo kao dopuna u slikanom prostoru vazduha i vode. No, i pored ovog novog, sasvim slikarskog posmatranja prirode u Van Gojenovoj tehnici ima dosta crtačkog.
Na njegovim slikama oseća se površan i lak trag neke fine namere, to su vanredne skice, ali delo nije dovršeno, zato što nisu dovoljno hranjene snažnim sokovima pripremnih studija, strpljenja i rada. Medju njegova značajnija dela ubrajaju se: „Klizači“, „Izgled Haga zimi“,„Morska obala kod Sheveningena“.
Slika„Harlemsko more“, naslikana je iste godine kada je i umro, te pokazuje poslednji stadijum njegovog stila. Kod Van Gojena voda je ogledalo neba. On stvara olujne efekte—kao na ovoj slici—u kojima ljudi i zemlja postaju samo crne tačke i pruge, i samo poneki brod setno plovi, s tamnim jedrima prema zažarenom nebu s rascepanim pokretnim oblacima.
Van Gojenov manir imao je veliki broj podražavalaca. Njegovi najznačajniji sledbenici Salomon Rojzdal i Jakov Rojzdal stvarali su u Harlemu.
Priredio: dr Kamenko M. Marković
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
Još jedan divan tekst Kamenka M. Markoviča. Nikada ranije nisam čula za ovog umetnika ali mi se dopada kako je slikao svoju zemlju. Pozdrav.
Vaš portal je bolji od BLIc portala , na njemu ima više tekstova koji su veoma, veoma korisni.Što se radova iz sveta umetnosti tiče, tu ste na prvom m,estu u Srbiji, sigurno. Ovako napisanih radova nema na drugim portalima.
Kultura i umetnost će spasiti svet i našu pamet od svega što nam se dešava. Kad čovek ume da piše, neka piše.
Tekst je odličan, kao i sve što je do sada objavio ovaj autor. Ali ovom prilikom želim da nešto i predložim. Pročitala sam pre neki dan, nažalost, povodom smrti profesora Bogdanovića, divno pisanije o njemu. Trebalo bi da praktikujete i pišete o značajnim ljudima iz sveta kulture i umetnosti jer o drugima je previše pisanja uključujući sportiste. Zahvaljujem.
JUtros sam prelistao GUGL i pogledao šta je sve Kamenko M. Marković objavio. FASCINANTNO. Dostojno divljenja. Počev od BK portala, preko Blic portala, Niškog portala, Portala Niških vesti.Koliko tekstova i to kakvih tekstova. Ma, bravo!