Srbija beleži porast registrovanog nasilja u porodici i zbog činjenice da su poslednjih godina zlostavljane žene otvorenije u prijavljivanju nasilja, kazala je Dušica Davidović koja se već više od dve decenije bavi socijalnom zaštitom žena i dece, žrtavama porodičnog nasilja. Profil zlostavljane srpske žene, kaže, nije jednostavno definisati, jer postoji velika razlika u životima žena na severu i jugu zemlje.
Na severu se prijavljuje i verbalno nasilje
Kao i u većini država na svetu, sever zemlje je razvijeniji u odnosu na jug, tako je i u Srbiji. Dok u Vojvodini, na primer, žene imaju razvijeniju svet o zlostavljanju u porodici, prijavljuju i verbalno ili psihičko nasilje i napuštaju nasilnika, to na jugu Srbije nije slučaj.
“Ovde žene trpe i najbrutalnije fizičko nasilje, teško se odvajaju od nasilnika, vraćaju mu se i najčešće nemaju podršku ni svojih roditelja. U brakovima gde ima i dece, situacija je još teža”, objašnjava Dušica Davidović.
Ipak, ono što je zajednička karakteristika zlostavljanih žena na jugu Srbije je da su u najvećem procentu ekonomski zavisne od muževa nasilnika, bez zaposlenja, bez rešenog stambenog pitanja i nižeg stepena obrazovanja.
Nasilje na početku braka, ali i posle dve decenije
“Imali smo više drastičnih primera zlostavljanja žena u Nišu. Jedan, koji izdvajam je, da je samo par meseci po stupanju u brak, žena ostala u drugom stanju i kao trudnica trpela teško fizičko zlostvaljanje. Završila je u Sigurnoj kući, porodila se i sa bebom se vratila u Sigurnu kuću”, kazala je Dušica Davidovović.
Kao drastičan primer navela je i bračni par, supružnike starije od 70 godina. Žena je više decenija trpela muža zlostavljača, a razlog je taj što nije mogla da ima dece.
“Tako je u papučama i kućnoj haljini došla do niške Policijske uprave, odakle su me pozvali i smestili smo je u Sigurnu kuću. Ona i suprug su čuvali papagaja koji je umeo da govori i koji je, verovatno, paru nadomestio nedostatak dece. Kada je žena pobegla od zlostavljača, taj papagaj je prestao da jede i da govori. Suprug – zlostavljač je mene potražio i insistirao da se žena vrati. Kada sam ga upitala da li se pokajao što je tukao ženu i da li mu nedostaje, odgovorio je “ne”, nego se boji da papagaj ne ugine”, kaže Davidović.
Ovaj slučaj razrešen je tako što je žena na svoju odgovornost, uz potpis, izašla iz Sigurne kuće i vratila se mužu. Međutim, posle samo par nedelja bila je prinuđena da se iseli iz porodičnog doma.
Žene svesno ostaju sa zlostavljavčima jer nemaju izlaz
Dušica Davidović dodaje da izlaskom iz Sigurne kuće ne prestaje interesovanje nadležnih službi za živote ovih žena.
“Ono što je najveći problem je to što su žene – žrtve nasilja u najvećem procentu zavisne od partnera, pa se najćešće odlučuju da nastave život sa zlostavljačem”, tvrdi .
Novi Zakon koji treba da stupi na snagu 1. juna, osim rigoroznijih kazni za zlostavljače, predviđa i niz mera koje će omogućiti normalan život ovih žena i nakon izlaska iz Sigurne kuće. Jedna od mera je i priroritet prilikom zapošljavanja što bi omogućilo njihovo ekonomsko osnaživanje i osamostaljenje. Spreman je i paket mera koji uključuje dodatno obrazovanje i prekvalifikaciju žena kako bi lakše došle do posla.
“Pomaka ima, ali kao društvo potrebno je da radimo i više. Poslednjih godina mnogo je urađeno na promeni svesti tih žena, da se ne plaše da prijave porodično nasilje. U narednom periodu posebno ćemo se baviti decom, devojkama i ženama sa invaliditetom jer su veoma često izloženi nasilju, a trpe jer se boje i nemaju izlaz. O ovoj vrsti nasilja nema ozbiljnih istraživanja, a znamo da postoji. Isto je i sa nasiljem nad starim i nemoćnim licima. Mislim da će se njima u narednom periodu posvećivati sve više pažnje”, zaključila je Dušica Davidović.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
