Tri godine sam u Kabelu, i posvećen sam napredovanju i učenju mladih igrača – kaže u uvodu razgovora trener Zoran Vasiljević i nastavlja: – Imam svoj pravac i sledim ga. Volim fudbal, to je moj poziv, opsesija, mašta, gde mogu da stvaram i da se ostvarim kao trener. Po meni to je najpoštenija priča ukoliko si u nju ušao čiste glave i otvorenog srca. Kritikujem i hvalim svakog mladog igrača ukoliko to zasluži. Za razliku od pohvale, niko ne voli kritike da čuje. Zaključio sam da ko govori istinu nema puno prijatelja.
Težak je to i mukotrpan put, posut trnjem na putu do zvezda. Nećeš postati slavan, niti bogat, ali ćeš biti ispunjen i porasti kao trener. Njegovim napretkom napredovaću i ja. Dovoljna ti je satisfakcija ako „tvoj“ igrač zaigra u eliti, ili postane reprezrntativac.
Ako se osvrnem oko sebe, ne mogu biti zadovoljan postojećim talentima. Da li je zavladala oseka u kvalitetu, tek ne vidim igrača u timu koji može zaigrati u Superligi, bar ne u onim boljim klubovima. Iz dosadašnjeg iskustva, vidim da će svakom mladom igraču Vojvodine trebati vremena da se adaptira na seniorski fudbal. Problematičan je period prelaska iz omladinskog uzrasta među starije seniore. Mnogi se tu ne snađu, odustanu i nestanu sa velike fudbalske scene. U takvim okolnostima treba pokazati puno strpljenja i upornosti sa talentovanim igračem. Recept je jednostavan, treba samo učiti, učiti… Minutažu treba da dobije, kaže on, prema svojim mogućnostima, postojećem kapacitetu. Nije ista minutaža u omladinskoj ligi i među odraslima. Nije samo u pitanju fizički i mentalni sklop, drugačiji je intezitet trčanja. Nije isto igrati protiv znatno starijih, snažnijih, težih i iskusnijih protivnika.
Divim se kolegi Miliji Žižić (bivšem treneru RFK Grafičar), koji je ostvario vidne rezultate kada je sa omladincima osvojio naslov i Zvezdi podario nekoliko budućih asova.
U našem fudbalu se uveliko odomaćila praksa da Crvena zvezda i Partizan pokupe sve što je najbolje u Srbiji i regionu. Dugo ih prate i uglavnom se radi o igračima, već dokazanim u svom godištu i sa nastupom za neku od reprezentativnih selekcija.
Kabel je, veli, i u neku ruku postao filijala Vojvodine, i najtalentovaniji omladinci dolaze u naše redove. Grešaka je ukoIko ostanu u superligašu, tamo se neće adaptirati kao prvotimci. Neće napredovati, dobijaće šansu na kašičičicu, i to nije pravi put u njihovom razvoju.
Moram koju reč kazati o ružnoj pojavi kad su bonusi u pitanju. Neke moje kolege u Superligi u jurnjavi za rezultatima i strahom od gubitka posla, najčešće po isteku prvog poluvremena, brže bolje, vade iz igre bonuse, na račun uvođenja starijih i iskusnijih igrača. Niko se ne pita kako to deluje na njihovu psihu, stvara nepotreban pritisak, gube samopouzdanje i mogu samo da nazaduju. Uvođenjem pravilnika o obaveznom nastupu bonusa, organi FSS nisu pomogli klincima, nego su im više odmogli.
Kod mene su Jeličić, Mandić i Vidakov počinjali i završavali utakmicu. Time smo im dali vetar u leđa, i mišljenja sam da je to pravi put. Tako se prave igrači i ubeđen sam da će pokazati koliko vrede – zaključio je poznati stručnjak.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
