Prva pesmarica na srpskom jeziku štampana je u Beču 1814. godine, zaslugom Vuka Stefanovića Karadžića. Posle nešto više od dva veka najpoznatiji džez muzičar i kontrabasista današnjice, Nišlija Nenad Vasilić, objavio je pesmaricu „33 originalne kompozicije“ koja spaja izvornu narodnu muziku i savremeni džez.
Sve numere sabrane u pesmarici, pisane su, komponovane i snimljene na 11 dosadašnjih albuma autora.
Balkanska muzika je prebogata repertoarom, ritmovima i melodijama, time je za Vasilića bila inspirativna, kako za istraživanje, tako i za publikovanje.
„Volim da kažem da, to što radim nije vezano samo za srpski folklor i džez, nego da je vezano za folklor regiona. Pritom, ne mislim samo na prostor bivše SFRJ, već i na Bugarsku, Rumuniju, na širi region Balkana. Izdvojiti samo Srbiju, ne bi bilo muzički fer. Nemam ništa protiv, zato što sam ja veliki patriota i bude mi drago kad me u svetu najavljuju kao srpskog kontrabasistu“, kaže Vasilić.
Okruženje koje obiluje folklorom, tradicionalna muzika, romska muzika i ljubav prema džezu imali su snažan uticaj u Nenadovim mlađim godinama. Otud i želja da se ostavi trajni trag o muzičkoj kulturi balkanskih naroda.
„Ono najoriginalnije što jedan muzičar može da pruži je ono ko je i odakle je. U odnosu na druge nama je utoliko lakše jer je naša muzika prebogata i repertoarom i melodijama, harmonijama, ritmovima. Sve to stvara kvalitet koji mora da se čuva. Ključ za kulturni preporod bilo kog regiona bi bilo negovanje njegovih najvećih kvaliteta. Ako bih morao ukratko da rezimiram šta su to kvaliteti ovog regiona ovde, definitivno bih morao da se zaustavim na muzici, sportu, hrani i lepim ženama, i mislim da bi te adute trebalo iskoristiti“, ističe Vasilić.
Posle studija u Gracu preselio se u Beč i od tada je jedan od najtraženijih kontrabasista. Sarađuje sa priznatim svetskim umetnicima i već je ostavio trajni trag na evropskoj muzičkoj sceni. Kako i sam kaže, neprestano pomera i lične i muzičke granice.
„U Srbiji džez nije toliko prisutan, pa tako ima i manje bendova koji se bave spajanjem narodne muzike sa džezom. Ima dosta etno bendova koji se bave spajanjem narodne muzike sa rok i pop muzikom i to je neka moderna interpretacija narodne muzike“, kaže Vasilić.
„Pesmarica“ Nenada Vasilića najpre je objavljena na engleskom jeziku, a ovo je njeno prvo srpsko izdanje koje je objavila je Izdavačka kuća KLET iz Beograda.
„Naša osnovna delatnost je obrazovno izdavaštvo. Poslednjih 15 godina se trudimo da naši udžbenici i knjige koje podržavaju umetnost budu urađeni kvalitetno. Velika nam je čast što je Nenad Vasilić izabrao baš nas da objavimo ovu knjigu. Potrudili smo se da dizajnom i svim onim što možemo da uradimo, podržimo pravu umetnost i približimo je mladim ljudima u Srbiji“, kažu predstavnici izdavača.
Poput kontrabasa, koji je kao instrument najčešće u funkciji pratećeg zvuka, prisutan i primetan, ali ne i dominantan, takav je Vasilić i kao čovek. Bez žudnje da bude poznat a opet, jedan od najangažovanijih i najoriginalnijih evropskih kontrabasista. Sa mnogo truda, veštine i ljubavi uspeva da svoj instrument i stvaralaštvo predstavi na način koji muzičkoj kulturi Srbije čini posebnu čast. Istorija hoće da pri pomenu Beča sada sa ponosom ističemo Nenada Vasilića ne samo kao vrhunskog instrumentaliste već po predanom mentorskom radu i edukaciji mladih muzičara. Njegova prošlost nalaže da se ne zaboravi: pre dolaska u tuđinstvo dobro je izučio narodne puteve i njih se ne odriče! Baš zato, energija muzike Nenadove domovine u susretu sa svetskim tokovima i Vasilićevim iskustvima prevazilazi sva jezička i kulturna ograničenja, navodi Peca Popović u predgovoru „Pesmarice“.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
