Poslednje totalno pomračenje Meseca u ovoj deceniji počelo je 21. Januara. Totalno pomračenje Meseca počinje u 5,41 sati i trajaće do 6,43 sati. Maksimum pomračenja nastupiće u 6,12 sati, kaže Milan Milošević iz Astronomskog društva “Alfa” u Nišu. Sledeće totalno pomračenje Meseca videće se tek maja 2021. godine, a iz naših krajeva tek septembra 2025. godine!
Nažalost, zbog loših vremenskih uslova, rano jutro, oblaci, magla, smog, AD “Alfa” ovog puta neće da organizuje javno posmatranje pomračenja.
“Pomračenje počinje ulaskom Meseca u Zemljinu polusenku u 3:36 sata”, kažu u AD “Alfa”. “Kao Sunce nije tačkasti izvor svetlosti, oko Zemljine senke prostire se raspršujući konus polusenke, penumbra, koja se golim okom gotovo i ne primećuje. Dalje, iz polusenke Mesec ulazi u senku – umbra u 4:33 i to svojim levim krajem, okrenutim ka istoku, posmatramo sa severne polulopte Zemlje. Tada se na Mesecu opaža senka Zemlje koja sve više raste, a Mesec dobija izgled srpa. Terminator pomračenja je luk kruga senke i razlikuje se od terminatora Mesečvih faza koji ima izgled poluelipse čija je velika osa jednaka prečniku Meseca. Kad senka dodirne suprotni, zapadni, kraj diska počinje totalno pomračenje u 5,41 . Maksimum pomračenja u 6,12, nastupa, kada se Mesec nalazi u “centru” senke naše planete. Nakon toga faze se odvijaju na sličan način, ali suprotnim redosledom. Prvo završava totalno pomračenje 6,43 , Mesec polako izlazi iz senke u 7,50 sati, a zatim i polusenke u 8,48 sati. Tada pomračenje završava. Kod nas Mesec će zaći u 7,06 sati tako da se kraj delimičnog pomračenja neće videti”, objašnjavaju u AD “Alfa”.
Najduže totalno pomračenje nastaje ako se trenutak punog Meseca poklopi sa totalnim pomračenjem i najduže može trajati 1 sat i 44 minuta. Ceo tok pomračenja, od ulaska do izlaska iz polusenke tada traje više od pet sati. Ovo totalno pomračenje će trajati samo 1 sat i 2 minuta, dok je totalno pomračenje jula 2018. godine bilo jedno od najdužih i trajalo je 1 sat i 43 minuta.
U najavi ovog pomračenja govori se o totalnom pomračenju supermesca.
“Iako je pomračenje Meseca vrlo zanimljiva pojava ono, za većinu ljudi, nije atraktivno kao pomračenje Sunca. Međutim, jedna pojava koja nastaje tokom pomračenja je vrlo atraktivna i privlači pažnju mnogobrojnih posmatrača. Za razliku od Sunca, koje tokom pomračenja potpuno nestane, tokom pomračenja Meseca on ne nestaje potpuno već često njegova boja postaje tamno crvena. Isti procesi koji boje nebo naše planete u plavo “kradu” fotone plave svetlosti i kroz atmosferu naše planete i do Meseca stiže najviše fotona crvene svetlosti. Kao posledica ovog rasejavanja plave svetlosti u senci koju naša planeta baca ima više fotona crvene svetlosti i Mesec postaje crven. Primećeno je da izgled i nijansa Zemljine senke na Mesecu i njihova promena u toku pomračenja zavise od sastava atmosfere, ali i od Sunčevih aktivnosti. Ova pojava je zbog boje dobila naziv “krvavi” Mesec i dešava se tokom svakog totalnog pomračenja”, objašnjava Milan Milošević, urednik časopisa “Svet nauke” i docent na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu.
On dodaje da supermesec nastaje kada zakoni nebeske mehanike približno poklope trenutak kada je Mesec pun i kad se on na svojoj orbiti nađe u perigeju. Teško je nabrojati sve “pojave” super Meseca tokom poslednjih godina, ali se to dogodilo marta 2011, maja 2012, juna 2013, tri puta 2014, jul, avgust, septembar, septembar 2015 ,isto pomračenje pomračenje, tri puta 2016 ,oktobar, novembar, decembar, po jednom 2017, decembar i 2018 ,januar. Ove godine “videćemo” supermesec i 19. februara.
Razlog za ogromno interesovanje javnosti za Supermesec sigurno nije u tome kako te noći izgleda Mesec, već činjenica da definicija supermeseca ne potiče iz astronomije već iz astrologije.
Iako se u javnosti javljaju različite definicije, verovatno je jedina prava definicija ona prva, koju je dao 1979. godine dao astrolog Ričard Nole. Prema ovoj definiciji, supermesec je pojava koja nastaje kad mlad ili pun meseca mastupe u vreme kad se Mesec nalazi na minimalnom rastojanju, perigej, ili blizu njega, unutar 90 odsto ovog rastojanja. Šta ova definicija tačno znači verovatno nikome nije jasno, niti je bilo gde objašnjeno zašto je izabrano baš 90 odsto rastojanja u perigeju. Definisan na ovakav način, supermesec se javlja između dva i šest puta, piše Milošević u časopisu “Svet nauke”.
Prema jednom od tumačenja definicije treba uzeti 90 odsto razlike minimalnog i maksimalnog rastojanja Meseca od Zemlje, oko 50.000 kilometara, a onda dobijenu vrednost, oko 45.000 kilometara oduzeti od maksimalnog rastojanja što iznosi 361.000 kilometara.
“Prema tome ako pun Mesec nastane na rastojanju manjem od 361.000 kilometara od centra Zemlje mnogi ljudi na nebu traže Supermesec”, kaže Milošević.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
