Šesnaest godina traje tradicija Sajma automobila u Nišu. A ove godine Niš je u oktobru imao čak DVA sajma automobila!
Šesnaest godina upornosti, rada, ulaganja, borbe da Niš ima manifestaciju koja okuplja najbolje iz auto-industrije, ali i da na mapi regiona bude prepoznat kao centar automobilizma. Danas je to najposećenija privredno-turistička manifestacija na jugu Srbije, događaj koji svake godine posete hiljade ljudi – ne samo iz Niša i Srbije, već iz i Bugarske i Makedonije.
Ove godine Sajam je doneo i Evropsku premijeru, uz nekoliko srpskih i niških premijera. Automobili koji su do juče bili dostupni samo u velikim evropskim gradovima sada su prvi put prikazani upravo u Nišu. To nije mala stvar. To je dokaz da i mi možemo, da znamo, da hoćemo.
I onda, pogledam komentare. I čitam:
“Sajam sa 20 auta u raspaloj hali, moz misliti.”
“Stranci dolaze? Hahaha, cela Nemačka prazna!”
“Kasaba sa konjima i zapregama, sajam – hahahaha.”
“Šteta što je Oliver svoj entuzijazam vezao za vlast.”
I onda zastanem. Dišem duboko. I pomislim na onu staru izreku:
„Teško je biti uspešan u svom gradu.“
Jer kad nešto ne postoji – svi se žale da “Niš nema ništa”.
Kad se napravi – onda “nije to pravi sajam”.
Kad se dovedu gosti iz drugih zemalja – “nije to ozbiljno”.
Kad dođe 20.000 ljudi u tri dana – “to su sve slučajni prolaznici”.
A istina je jednostavna: Niš ima.
Ima ljude koji vole svoj grad i ne čekaju da neko iz Beograda, Sofije ili Berlina dođe da mu napravi sajam.
Ima entuzijaste koji rade, koji pokušavaju, koji greše, ali ne odustaju.
Ima publiku koja dolazi s osmehom, koja pravi slike, koja pita, komentariše, kupuje i podržava.
Zato, kad sve to vidim — i brojke, i energiju, i one iskrene reakcije ljudi koji uživaju — sve negativne komentare jednostavno zanemarim.
Jer hejteri nisu nikad ništa organizovali, izgradili, pokrenuli.
Njihov svet je tastatura. Moj — hala, svetla, posetioci, automobili, osmesi.
I zato, iz sveg srca, mogu da kažem samo jedno:
Znate šta, hejteri – sledeći sajam biće još bolji. Obećavam!
Instalirajte iOS ili Android aplikaciju
Niške Vesti
Nemoj da staješ prijatelju. Reče meni moja mentorka jednom, koja je evaluator medjunarodnih projekata u Briselu, u toku priprema za specijalistu za evropske fondove, nakon moje priče o odlasku iz Niša zato što ovde ne ispunjavam uslove, nemoj da brineš, prošla sam i ja istu priču u mom mestu, kaže ona niko se u svom selu nije proslavio. Nažalost, sve je tačno.
Poštovani Olivere, ima nas u Nišu koji vrednujemo tvoj rad i entuzijazam. Ali ti najbolje znaš da se u našem društvu najglasnije čuju oni koji nemaju mnogo toga pametnog da kažu. Postovi na društvenim mrežama nisu neko merilo vrednosti. Glavu gore i pritisak na Grad za sajamski prostor.
Пуна подршка да наставите даље. Зар се треба обазирати на људе чији се интелект „развијао“ у друштвеним и породичним срединама одакле су дошли. Све што је урбано треба згазити јер се мање види рурално у њима. Само напред.
Ono što je Oliver uradio za Niš i uopšte za srpsku kulturu i sport neće uraditi niko od lokalnih političara za najmanje 10 godina (mislim na ćacije) i ostalu bagru